Krajišnik: Neznanje ili zla namera

VEČERNjE novosti“ su jedan od dva najčitanija lista u Republici Srpskoj. Tu tradiciju najčitanijih novina Vaš list nosi još iz predratnog vremena kad je objektivno izveštavao o događajima u zemlji i okruženju bez ikakve težnje za senzacionalizmom. Takva uređivačka politika se nastavila i posle završetka Otadžbinsko-odbrambenog rata u BiH. Međutim, jedan događaj, pozitvnu sliku o Vašem listu, ozbiljno je doveo u pitanje. Radi se o feljtonu g. Nebojše Vujovića koji je u više nastavaka objavljen u „Večernjim novostima“, pod nazivom „Poslednji let iz Dejtona“. Iako redovno čitam „Novosti“ nisam ovom feljtonu zbog zauzetosti posvetio pažnju. Tek kad mi je na poslednji nastavak skrenuo pažnju jedan moj prijatelj, taj nastavak sam pročitao. U njemu sam video da je g. Vujović nadmašio mnoge kvazipisce i nečasne novinare čije izmišljene priče danas možemo pročitati u tzv. žutoj štampi. On je predstavljajući sebe kao važnu ličnost na pregovorima u Dejtonu, što je potpuno daleko od istine, rekao niz neistina, i verovatno zbog neznanja, teško uvredio stradalne Srbe iz predratnog srpskog dela Sarajeva. G. Vujović je izmislio da je on informisao delegaciju Republike Srpske o predaji Srpskog Sarajeva muslimanskoj strani. Da bi svoju ulogu važne ličnosti uveličao, takođe je izmislio da sam ja, posle saznanja da su Srbi izgubili Srpsko Sarajevo, pao kao daska na pod. I ne samo da je izmislio svoju, samo za njega važnu ulogu, glasonoše ružne i tragične vesti, predaju Srpskog Sarajeva nazvao je „brdima iznad Sarajeva s kojih je Sarajevo granatirano“. Istina je sledeća: tragičnu vest našoj delegaciji, da je muslimanskoj strani ustupljeno Srpsko Sarajevo, saopštio je tadašnji predsednik Srbije, danas pokojni Slobodan Milošević. ULOGA g. Vujovića tada, kao ambasadora Jugoslavije u SAD, bila je potpuno neprimetna na pregovorima u Dejtonu, tako da uz velike napore ne mogu se setiti nijednog, ni kratkog susreta s njim, a ne neke njegove uloge. Moguće je da je bio neka vrsta logistike jugoslovenskom delu zajedničke delegacije, što meni nije bilo poznato. Izmislivši da je on informisao našu delegaciju o predaji delova Sarajeva, koje su Srbi odbranili u ratu, muslimanskoj strani, pokazao je, pored zlobe i krajnje neznanje iz geografije. Predratnih 5,5 sarajevskih opština: Ilijaš, Vogošću, Rajlovac, Ilidžu, Hadžiće i dve opštine Novi Grad, u kojima je do rata živelo oko 100.000 Srba, od 10 koliko ih je bilo ukupno, nazvao je „brdima oko Sarajeva“. On se na taj način narugao Srbima koji su posle 30 teških ofanziva i pored nekoliko hiljada poginulih, u Dejtonu izgubili svoja ognjišta i u stravičnom egzodusu raselili se u druge delove Republike Srpske i Srbije, ali i u mnoge države sveta. Danas teško možemo naći veći grad Amerike, Evrope i Australije da u njemu ne žive Srbi, iz predratnog Sarajeva. TEŠKO je razumeti potrebu gospodina Vujovića da predstavi sebe kao važnu ličnost. Jedino opravdanje može biti da je neistinitu priču pročitao u „žutoj štampi“ koju je plasirao neki srpski neprijatelj, ili mu ju je neko ispričao a on zaboravio i kasnije sebe uverio daje bio njen aktivni sudionik. Ako je to tako, onda je očekivati od g. Vujovića, da se sada, kad je istinu saznao, izvini čitaocima „Novosti“, ali i Srbima iz Srpskog Sarajeva koje je tako teško uvredio. Uvredio je i mene jer me je na najprizemniji način podsetio na gubitak Sarajeva, tada drugog srpskog grada po broju Srba koji su u njemu živeli. Međutim, ja mu opraštam samo zato što znam da toj našoj nesreći nije ni najmanje doprineo, a drugo, jer sam oprostio mnogo lošijim ljudima i većim spletkarošima nego što je g. Vujović. Oprostio sam čak i neprijateljima koji su značajno doprineli lažnim svedočenjima da budem osuđen „tamo daleko u belom svetu“, za (ne)dela koja nisam učinio. I danas postoje svedoci događaja o kojima je pisao g. Vujović, koji mogu da potvrde istinu koju sam izneo.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike