Vladimir Gligorov: Virus i fiskalna politika

Nije isto u, recimo, Slovačkoj i u Srbiji. Jedna zemlja, Srbija, ima svoju štampariju novca, dok druga, Slovačka, nema. A opet, srpska monetarna politika je ograničenje koje slovačka fiskalna politika ne mora da ima. Dok virus zahteva značajno povećanje javnih izdataka. Zašto i jedno i drugo?

U privrednoj krizi kao što je ova koja je izazvana epidemijom potrebne su značajne promene u strukturi proizvodnje i potrošnje. Manje je radnika, a manje je i potrošača pojedinih proizvoda i usluga. Više je neaktivnih, i ne samo bolesnih, a i veća je tražnja za pojedinim proizvodnima i uslugama. Da ne bi oni koji smanjuju proizvodnju ili gube kupce imali finansijske probleme, potrebno je da mogu da zajme novac dok epidemija ne prođe, a pod uslovima koji ih neće gurnuti u bankrotstvo usled nagomilanih dugova. Takođe, budžetski se troškovi povećavaju, kako zbog veće tražnje za javnim uslugama tako i zbog potrebe da se pokriju gubici zaposlenih i preduzeća.

Dakle, potrebna je veća likvidnost kako bi se izbegla nestašica novca i eventualne nesolventnosti svake vrste – pojedinaca, preduzeća, banaka i budžeta. Tu pomaže mogućnost da se pređe na režim fiskalne nadređenosti nad monetarnom politikom. Ili, prostije rečeno, štampanje novca kako bi se obezbedila potrebna likvidnost i izbegla nepotrebna bankrotstva.

Pretpostavka je ovde, kao što sam već pisao, da je reč o prolaznoj krizi jer je posledica epidemije, dakle spoljašnjeg i prolaznog uzroka. Ovo nije sasvim precizno kada je reč o, recimo, Srbiji jer se moglo predvideti da će epidemija izbiti, pa su mogle biti preduzete preventivne mere. Čak i kada je reč o Kini, dakle o mestu izvora epidemije, ona, neka, mogla se očekivati, mada se nije mogla predvideti. Ali, naravno, Srbija i sve druge zemlje mogle su mnogo bolje da se pripreme jer je bilo jasno šta dolazi. Ali to je tema o političkoj odgovornosti, o kojoj sam već pisao.

Valjalo bi, dakle, očekivati da će se posle prestanka epidemije obnoviti struktura proizvodnje i potrošnje koje su postojale pre epidemije. A trebalo bi i njihov nivo. Ukoliko je tako, povećana likvidnost ne bi trebalo da predstavlja dodatni finansijski ili fiskalni problem kada se stanje normalizuje.

Dakle, sve što je potrebno jeste da se fiskalne vlasti posvete finansiranju kako povećane tražnje za pojedinom robom i uslugama tako i gubitaka radnika i preduzeća, koristeći usluge centralne banke. Ili, potrebno je da centralna banka privremeno pređe u nadležnost fiskalnih vlasti. To nije u neskladu sa svrhom centralnog bankarstva, a ta je da obezbedi potrebnu likvidnost. Potrebno je da ona bude nezavisna kako ne bi služila pokrivanju gubitaka, dakle, kako ne bi štampala novac da održava nesolventna preduzeća ili banke. A fiskalne vlasti bi mogle da imaju upravo taj interes, kao i interes da novcem, a ne porezima plaćaju javne troškove. Ali u ovakoj krizi, privremeno, dakle dok traje, to ne bi trebalo da je opasnost. Korupcija na stranu, naravno.

E sada, zemlja članica monetarne unije, Slovačka recimo, ne može sama da štampa novac jer o tome odlučuju zajedničke monetarne vlasti. I ako ne bi bila reč o javnom zlu, dakle o problemu s kojim se suočavaju sve zemlje članice Unije, pojedina zemlja članica mogla bi da žali što ne može da štampa novac kada joj treba. Nalazila bi se, drukčije rečeno, u režimu nadređenosti monetarne nad fiskalnom politikom, a taj režim ne bi mogla da promeni kada bi to bilo korisno. Na to se uglavnom odnose kritike monetarne unije kakva je evropska.
No, kako je reč o evropskom javnom zlu, zajednička centralna banka mogla bi da bude stavljena u službu fiskalnih potreba zemalja članica. Što će se, kako izgleda, u nekom obliku i dogoditi.

Srbija, međutim, ne može da štampa novac iako ima sopstvenu centralnu banku jer je količina novca vezana za rezervni novac, za rezerve stranog novca koji, naravno, ne može da štampa. Može da smanji, što je i učinjeno, kamatnu stopu, ali kako će trpeti proizvodnja, nije izvesno da će se time smanjiti teret održavanja likvidnosti. Posebno u sektoru usluga.

Biće potrebna pomoć stranih centralnih banaka, pre svega evropske. Jer evro je rezervni novac. Naravno, uslovi ne mogu biti isti kao za zemlje članice.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike