Vladimir Gligorov: Podaci i tumačenja

Republički zavod za statistiku odustao je od objavljivanja takozvane fleš ocene promene u bruto domaćem dohotku u drugom kvartalu ove godine.

Ovo je navelo ekonomiste i komentatore da nagađaju da je smanjenje kamatne stope centralne banke, do kojeg je došlo početkom avgusta, možda indikacija da su nepotpuni podaci ukazivali na dalje usporavanje privredne aktivnosti, pa je potreban monetarni podsticaj. Ja mislim da bi bilo dobro da Republički zavod za statistiku da detaljnije obaveštenje o problemima s kojima se suočava kod prikupljanja podataka, ali ne mislim da se monetarnom politikom može bogzna šta učiniti da se proizvodnja brže oporavlja ili da ima brži rast.

Ovo zato što se u Srbiji kamatna stopa prilagođava kretanju kursa, dok je uticaj na kreditiranje i na tržište novcem zavisan od usklađenosti kretanja kursa i takozvane referentne stope centralne banke. Tako posmatrano, referentna stopa smanjuje se postepeno već neko vreme s ciljem da se utiče na kretanja na tržištu stranog novca. Jer, viša stopa utiče na priliv stranih sredstava, dok povećana tražnja za dinarima vodi jačanju kursa. Smanjenjem kamatne stope centralne banke utiče se na usporavanje priliva stranog novca, što bi trebalo da stabilizuje kurs i smanji potrebu da centralna banka interveniše na tržištu stranim novcem.

Mada je ciljana inflacija zvanični monetarni režim u Srbiji, stvarni režim, i ne samo od promene na čelu Narodne banke već znatno duže, jeste fiksni kurs s povremenim devalvacijama. Instrumenti centralne banke su intervencije na deviznom tržištu, obavezna rezerva i promena referentne kamatne stope u skladu sa prve dve mere. Tako da se smanjenjem kamatne stope utiče na održavanje stabilnosti kursa jer bi on inače dodatno težio da jača.

Tumačenje monetarne politike dodatno je otežano zato što je u režimu ciljane inflacije očekivano da se kamatna stopa smanjuje kada se inflacija usporava, kao što je sada slučaj. Takođe, a u skladu s prethodnim tumačenjem, usporavanje inflacije je u skladu sa usporavanjem privrednog rasta. Tako da može da izgleda da centralna banka gleda kako da podstakne rast, ali i da ubrza inflaciju kako bi vratila ciljanu vrednost. Trenutno je ona na donjoj granici poželjnosti, a opet, cilj je zapravo negde u sredini koridora, dakle inflacija od tri odsto. Koji je inače u Srbiji širok tripostotna poena. Što je dodatan problem. Jer to sugeriše da se ne računa s time da je uticaj promene kamatne stope preko uticaja na kurs dovoljno snažan i brz da bi se moglo očekivati da će se inflacija stabilizovati sa mnogo manjim oscilacijama.

Kako je uticaj promene kursa značajan, njegova stabilnost je važna. Problem obično nastaje kada realni kurs apresira. Do toga opet dolazi iz više razloga, gde je jedan taj da se kurs stabilizuje pre nego što se sprovede puna stabilnost cena u okviru poželjne inflacije. Ukoliko je realni kurs precenjen, spoljnotrgovinski deficit će se povećavati, što će uticati na stabilnost cena. Ovo kako zbog uvoznih tako i zbog izvoznih cena. Srpska privreda je sada znatno otvorenija nego, recimo, pre finansijske krize. Uvoz i izvoz zajedno čine nešto više od bruto domaćeg proizvoda. Kako se uvozne cene menjaju po inflaciji u, da pojednostavim, svetu, a isto važi i za izvozne cene jer je uticaj srpske ponude mali – ukoliko je inflacija u zemljama s kojima se trguje niska, biće niska i inflacija u Srbiji.

Pa ukoliko je kurs realno precenjen, povećavaće se spoljnotrgovinski deficit uz nisku inflaciju. Što je otprilike stanje stvari.

Ovde još valja uzeti u obzir i rast stranih ulaganja, koja se najčešće tumače kao posledica jedne ili druge mere privredne politike. I promenjenog poslovnog ambijenta. No, ako se spoljnotrgovinski deficit povećava, rašće i strana ulaganja, kao i devizne rezerve ukoliko centralna banka teži da intervencijama i smanjenjem kamatne stope ublaži uticaj priliva stranog novca na kurs. Tako da, recimo, deficit na tekućem računu bilansa plaćanja podrazumeva suficit na kapitalnom i finansijskom računu umanjen za eventualno povećanje deviznih rezervi. To nema nikakve veze s merama privlačenja ili sa subvencijama. Struktura stranih ulaganja ima, ali to je druga tema.

Pitanje je samo koliko je režim kursa održiv. U prošlosti je svakih nekoliko godina bila potrebna devalvacija. Depresijacija bi bila manje bolna, ali obično što se duže održava fiksni kurs, manji su izgledi da će doći do postepene korekcije.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike