Nadežda Gaće: Srbija na “nešto između” koloseka

U vremenima kada je Varšavski pakt bio jedna od odrednica Istočnog bloka – mi smo, kao deo Jugoslavije, bili Zapad za Istok i “nešto između” za Zapad. Praktično, nikada i nismo bili u komunističkom Istočnom bloku, a pripisali su nam ga tek kada u njemu više nikoga nije bilo.

I kad gledamo iz našeg malog sadašnjeg dvorišta Srbije – neodlučni smo. Baš volimo Ruse, ali nedovoljno da ne želimo u EU. Želimo u EU, ali nedovoljno da bismo je i zavoleli. Zapravo, iz tog “nešto između” stanja Jugoslavije mi smo malo profitirali i taj profit značajno uvećali kroz priče o veštini kojom se Jugoslavija provukla između suprotstavljenih hladnoratovskih blokova i kako je stvoren vakuum iskoristila da inicira i stavi se na čelo Pokreta nesvrstanih. U teškim sukobima drugih, nesvrstana Jugoslavija bila je dobitnik. Ne veliki, nije se živelo kao na Zapadu, ali je bilo mnogo bolje nego na Istoku. Šansu za sve to dao nam je sporazum na Jalti, kojim su dirigovali Čerčil, Ruzvelt i Staljin.

Zamislite da se sada svet podeli, a da neka trojka lidera sama, na jednom sastanku uspostavi pravila za narednih pola veka. Putin, Tramp i Džonson, na primer! A i da Englesku zamenimo sada značajnijim igračem – EU, pa da i nema ko bi je predstavljao sa autoritetom.

Iako je sve danas bitno drugačije nego 1945, mi smo i dalje “nešto između”. Pro EU stranke, a mnogo značajnih na celom spektru od vlasti do vanparlamentarne opozicije – od SNS do SSP – dnevno emituju poruke da su za EU, ali i istovremeno da je EU deo nama neprijateljskog bloka; ruku na srce, mediji bliski vlasti mnogo su aktivniji u ruženju EU nego stranački prvaci, dok bi se na opozicionoj strani pre moglo reći da političari, a ne njima naklonjeni mediji nisu baš načisto sa stavom hoće li ili neće u EU.

I dok je savršeno jasno da su interesi Srbije takvi da ne treba kvariti odnose sa Rusijom, nije baš jasno kakvi nas politički interesi uvlače u pogled na Rusiju kao na spasiteljicu od zala Zapada. Ohrabruju, naravno, reči predsednika i premijerke Srbije da EU put nema alternativu iako često deluje – što zbog nas, što zbog EU, što zbog Rusije – da su sve karte otvorene i svi ishodi mogući. Ohrabruje i što mnogi ugovori sa Ruskom Federacijom imaju klauzulu koja dozvoljava promene ugovora u momentu kada i ako Srbija krene ka članstvu u EU, ali brinu signali iz same EU, kao što je ovaj s neotvaranjem pregovora s Makedonijom i Albanijom, da EU niti žuri niti ima entuzijazma za prihvatanje Zapadnog Balkana.

Sigurna sam da ovaj opšti “nešto između” trend može da traje i dugo, ali i da nam se može desiti da se na putu ka EU ispreči nekakav referendum za normalizaciju odnosa s Kosovom. On lako može da postane referendum protiv EU jer bi gubitak podrške za tu normalizaciju sigurno bio rampa za Srbiju u EU i skoro neizbežno političko okretanje ka Rusiji, napuštanje EU integracija i ekonomsko slabljenje. A kako će vlast voditi kampanju za referendum preko sebi bliskih proruskih medija i hoće li opozicija biti protiv bilo čega što Vučić predlaže, ostaje da vidimo, strepeći za EU budućnost Srbije.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike