Nadežda Gaće: Može li bolje

Kritičari kažu da je vlast u Srbiji nepristojna jer vređa svoje političke protivnike i one koji je kritikuju, neempatična jer ubeđuje ljude da im nikada nije bilo bolje – što je možda tačno, ali im svakako nije dobro, bahata jer se ne obazire na kritike niti odgovara na pitanja za koje mora da ima odgovore, kao što je rušenje u Hercegovačkoj ili ne/rušenje na Kopaoniku, dozvoljava sebi što ne bi dozvolila drugima.

Ne pada joj na pamet da objasni šta se dešava u trgovini oružjem, podržava nekulturu sebi bliskih medija i nikada se ne ogradi od niza uvreda i neistina koje, pa upravo zbog javno iskazane bliskosti tih medija i vlasti, naravno da doživljavamo kao da to radi sama vlast; otvara prostor za političko delovanja raznim smutljivcima samo da bi pokazala da uvek može biti mnogo gore; nedosledna jer nakon veoma ozbiljnih optužbi, pa i pokrenutih sudskih procesa koje medijski gromoglasno promoviše, velika većina takvih stvari pada u zaborav; manipulatorska jer lepi etikete sistematski, veoma organizovano, populistička, korumpirana, patetična… i svašta još iz ovog arsenala. I reklo bi se da su kritičari u pravu.

Kritičari kažu da vlast u Srbiji laže da je smanjila nezaposlenost ili povećala standard građana, da fingira spoljnopolitičke uspehe, da se pretvara da želi u EU, da je veleizdajnička jer pregovara o Kosovu, naivna jer igra između Zapada i Rusije… i svašta još iz ovog arsenala. I reklo bi se da kritičari nisu u pravu.

Mediji bliski vlastima opisuju med i mleko koji teku Srbijom – a mediji koji se deklarišu da su joj protivnici lako puste priče i stavove koji kažu da nikada nije bilo gore. Bože – kako je jasno da to nije istina. Ni jedno, ni drugo.

Mogla bih dugo ovako – ali za ovu priliku se pitam kako je moguće da mi nismo u stanju da pristojno kritikujemo, kako je moguće da vlast nije u stanju da kritike razmotri, prihvati ih ili ne ili da odgovori na njih, promeni štošta… Zar nije normalno srušiti bespravnu kuću, zar nije normalno da se ne propagira na medijima bezočna odbrana Jutke, zar im je mnogo da prihvate da postoji konflikt interesa u slučaju trgovine oružjem, zar nije normalno da Univerzitet potpuno samostalno razreši pitanje akademske čestitosti jednog doktorata jer je mnogo očekivati da se ne napadne baš svako ko pita ili kritikuje političare. Naravno da nije. 

Ali ne ide… možda jer je vlast takva kakva je, možda jer opozicija nije u stanju da joj postane ozbiljna alternativa, ni da joj bude ozbiljna kontrateža. Možda, ali mi se nekako čini da ima nečega i u tome što nas masovno ne interesuje što su nam stepeništa prljava, što su nam parkinge u dvorištima zaposele siledžije, što nam smetaju bahato parkirani automobili, ali se i sami kao vozači bahato parkiramo, što nas kao nervira što su tek okrečene fasade išarane, ali ne prijavljujemo one koji to rade kada vidimo, što se hvalimo kako smo prevarili ili podmitili “pandure”, pa nismo kažnjeni iako smo napravili prekršaj… I o ovom bih mogla dugo, ali nema potrebe – svima nam je jasno kakvi smo.

Svašta ne valja u Srbiji. I može biti gore. Ali svašta valja ovde. A može biti mnogo bolje. Pa samo da vlast prizna – da nije sve što radi uradila najbolje i da štošta može bolje – pa će već biti bolje.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike