Momčilo Pantelić: Uzlet „ružne reči“

Jeste da su joj Kina i Rusija sve neugodniji rivali, ali Amerika treba pre svega da se uznemiri zbog guje koja izrasta u njenim nedrima. Tako bar proizlazi iz kampanje za reizbor šefa Bele kuće.

Ta „otrovnica“ je opoziciona Demokratska partija – sugerisao je Donald Tramp mnoštvu pristalica na mitingu u Orlandu (Florida). Ona planira, po njegovim rečima, da instalira “radikalni socijalizam” i tako “uništi američki san”. Da izobliči Ameriku do neprepoznatljivosti.

Šta mu je trebalo to da kaže? Može li iko da mu poveruje na reč da najveća sila, koja i dalje prilično kroti “otpadnike” po svetu, nema snage da izađe na kraj sa domaćim “prevratnicima”? Nije li to bila još samo jedna egzibicija bivšeg šoumena, pogotovu što je miting održavao u inspirativnoj blizini čarolija Dizni vorlda?

Vremena su takva da učesnici u izbornim kampanjama uobražavaju da je i njima kao “u ljubavi i ratu” sve dozvoljeno. U borbi za ljubav birača ne libe se stvaranja atmosfere nalik političkom “građanskom ratu” (u američkom prigodnom žargonu) ili bar unutrašnjem Hladnom ratu, na šta liči Trampov poklič da opozicija teži da šampiona kapitalizma prevede u “radikalni socijalizam”. Predsedniku kao da nije dovoljno što prema Meksiku diže zid protiv priliva imigranata već bi, izgleda, da instalira i ideološki Berlinski zid prema lokalnim neistomišljenicima – komentarišu cinici.

“Socijalizam” je u SAD dugo važio za “ružnu reč”, ali je poslednjih godina u uzletu kao sredstvo, kako kažu njegovi pobornici, za “upristojavanje kapitalizma”. Mogao bi čak da postane reč koja će bitno obeležiti američki izborni maraton do finiša krajem sledeće godine, procenjuje i autor u konzervativnom blogu Ameriken grejtnes.

Ostaje, međutim, polemičan pojam. Mnogi se oko njega opredeljuju iako ne znaju šta tačno znači.

Protivnici ga olako poistovećuju s komunizmom sovjetskog tipa i kažu, u tom smislu s pravom, pobedili smo ga u Hladnom ratu, šta će nam sada ovde. Tramp je pogotovo sklon tom poimanju, pa je od stupanja na vlast u januaru 2017. nagrdio “socijalizam” čak 118 puta, izračunao je Vašington post.

Sve su to koještarije – odgovaraju osumnjičeni. Argumentuju da se zalažu za preuređivanje društva uvođenjem socijaldemokratskih vrednosti, mahom skandinavskog tipa, za smanjivanje rekordno naraslih nejednakosti i uloge novca u političkom odlučivanju, a za više socijalne uravnoteženosti, uz povećano oporezivanje najbogatijih i maksimalnu dostupnost zdravstvene brige i obrazovanja najširim slojevima.

Niko od njih ne propoveda i ne pomišlja na nasilnu smenu vlasti niti na odricanje od tržišne ekonomije i demokratskog ustrojstva. Perjanice takvih stremljenja su politički veterani, senatori Berni Sanders i Elizabet Voren. Različito se samodefinišu, ali se slažu da je postojeći sistem manjkav i da ka dobrom nikako ne vodi stanje u kojem se, kao sada, enormno bogati samo jedan odsto stanovništva dok ostatak stagnira, uz smanjivanje srednjeg sloja na kojem, inače, počiva participativna demokratija.

Aktuelizacija socijaldemokratskog pristupa počela je u kampanji za predsedničke izbore, kada se Sanders unutar Demokratske partije iznenađujuće istrajno suprotstavljao Hilari Klinton kao favoritu stranačkog establišmenta. Ona ga je pobedila, ali je u finalu izgubila od Trampa, koji je prethodno eliminisao favorite unutar Republikanske partije i istumbao stranački establišment.

Ostalo je pitanje ne bi li Sanders bio uspešniji od Klintonove? Pa i da li su demokrate sada spremnije da idu više ulevo, čemu izgleda stremi njihovo biračko telo?

Ankete zasad pokazuju da predstavnik stranačkog establišmenta, bivši potpredsednik SAD, takođe veteran Džo Bajden, ima ubedljivu prednost nad Sandersom i trećeplasiranom Vorenovom. Još smo, naravno, daleko od ishoda. Modernizovanu levicu ojačava novi energični aktivizam koji predvodi harizmatična Aleksandrija Okasio Kortez, rođena nepunih mesec dana pre pada Berlinskog zida.

Njima sklon nedeljnik Nejšn našao je povod za naslov “Socijalizam je popularniji od Donalda Trampa”. Tvrdnju je zasnovao na prošlomesečnim istraživanjima čuvenog Galupa da 43 odsto Amerikanca kaže da bi socijalizam (uz održana različita tumačenja) bio dobar za SAD, a da je podrška predsedniku za procenat manja.

U anketi NBC-ja i Vol strit džornala Tramp bi, kako sada stvari stoje, izgubio predsedničke izbore od čak pet eventualnih protivkandidata iz redova demokrata. On se pak pokazao kao antianketno biće. Na startu trka za stranačku nominaciju i za finalni dvoboj prikazivan je kao autsajder, ali je trijumfovao.

Ovdašnji predsednik iz toga je iščeprkao zaključak da je Trampov uspeh proizašao iz zasićenosti naroda “selebritijima” i njihovim bogatstvom, a sve da bi opravdao svoj prezir prema ovdašnjoj eliti. Malo je opet prenebregao važnu činjenicu: Tramp je em milijarder, em je dobar deo glasova privukao baš kao “selebriti”, svojevremeni voditelj kviza “Šegrt”.

Ako je već tražio sličnost sa Amerikom, ovdašnji ju je mogao naći u upozorenju legendarnog Martina Lutera Kinga da “ova zemlja ima socijalizam za bogate i surovi individualizam za siromašne”, to jest, da vlast kroz prste gleda imućnima, s kojima je povezana, dok ostale drapi. Takav “socijalizam” je istinski ružna reč. I kod nas, a egzistencijalno znatno teže podnošljiva nego “preko bare”.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike