Momčilo Pantelić: Ričard Trampovog srca

Najnoviji politički modni krik je Rik. Pod tim nadimkom poznat je Ričard Grenel (53), čije je imenovanje za “obaveštajnog cara” Amerike vanredno uzbudilo i nacionalne i internacionalne, i špijunske i diplomatske mreže.

Zamislimo reagovanje na ovim prostorima. Zvaničnicima Beograda i Prištine moglo bi da godi što je specijalni izaslanik Donalda Trampa za njihov dijalog impozantno uznapredovao u vašingtonskoj hijerarhiji, ali će im verovatno prostrujati dodatni žmarac kada ih on telefonom pozove i s pozicije šefa svih 17 tamošnjih obaveštajnih službi, među kojima su NSA, CIA, FBI. Sada i s neposrednim uvidom u sve, pa i balkanske tajne. A i s mogućnošću da iz arhiva prigodno isuče poneki dosije ako mu to zatreba za povećanje uverljivosti njegove misije.

Šef Bele kuće je Glasu Amerike izjavio da je Grenel već “fantastično” obavio posao (dogovor o obnovi avio i železničkog saobraćaja Beograd – Priština) na Balkanu, pa da će nastaviti da radi na rasplitanju kosovskog “čvora”. Dokle i kako, nije poznato, naročito kad se ima u vidu liderova sklonost ka nepredvidljivim potezima i kadrovskim “karambolima”.

Na primer, Bela kuća je tvrdila da će Grenel istovremeno da funkcioniše na tri dužnosti – ambasadora u Nemačkoj, izaslanika za dijalog Beograd – Priština i kao “obaveštajni car”. Ubrzo je usledilo Trampovo “preciziranje” da će u Berlin poslati novog ambasadora i da će uskoro među pet potencijalnih kandidata izabrati budućeg čelnika obaveštajnih službi, pošto je Grenel na tom položaju samo “privremeno” kao v.d.

Bude li tako kako je predsednik rekao, Grenel bi ostao samo u balkanskoj misiji, mada bi, s obzirom na njegovu “multidisciplinarnost”, mogla da mu se poveri još neka misija sa izgledima za skupljanje poena Trampu u ovoj izbornoj godini. Dostupne analize sugerišu da je on već na vrlo specijalnom zadatku.

Na čelo Nacionalne obaveštajne službe postavljen je, kako prenose gotovo svi mediji, da bi je očistio od kadrova koji nisu dovoljno lojalni šefu države ili se ne zalažu koliko treba za njegovu odbranu od svakojakih optužbi. Zbog takve “nepodobnosti” Tramp je i smenio Džozefa Megira, prethodnog v.d. na pomenutoj dužnosti.

Čistku je Grenel počeo smenom nasleđenog doglavnika, na čije je mesto postavio Kaša Patela (39), koji je kao i mlađani šef kancelarije za probiranje kadrova Džoni Mekeni (29) poznat po prepoznavanju “labavih karika” u administrativnom lancu. Tramp je, izgleda, spreman da lansira najveći juriš na državnu službu od 1883, kada je izvršena reforma kojom je zabranjeno favorizovanje po partijskoj i personalnoj liniji, ocenjuje profesor-specijalista Pol Lajt. Njujork tajms takođe objavljuje istraživanje po kojem je za tri godine Tramp (73) izmenjao čak 83 odsto funkcionera u svom “A timu”.

Najnovije rezove pravi zbog nedovoljnog zalaganja za njega u preživljenom impičmentu i najnovijim obaveštajnim naznakama da se Rusija opet “umešala u američki izborni proces”, s tim da sada navodno navija (što ona ponovo demantuje) ne samo za njega nego i za potencijalnog mu rivala, levičarski nastrojenog Bernija Sandersa (78). U takvoj situaciji za ulogu “čistača” najpodesnijim mu se učinio Grenel, koji se već iskazao kao njegov pouzdani zastupnik, kako u žestokim napisima protiv opozicije tako i podsticanjem desničarskih snaga za podrivanje EU.

“Pročišćavanje” će ovog puta biti i lakše i teže. Lakše jer je Tramp uobičajio postavljanja na v.d. položaje kako bi pojednostavio smenjivanje “nepodobnih”. Teže jer predsednik sve vreme vodi borbu protiv establišmenta iako mu je na čelu jer u državnoj strukturi vidi “duboku državu” koja ga “sputava”.

Za iskazivanje na novom poslu Grenel ima po propisima do 210 dana, ako Tramp u međuvremenu ne postavi nekog drugog. Njega, Grenela, mnogi osporavaju kao “krajnje nekvalifikovanog” za rukovođenje obaveštajnom zajednicom, što bi čak moglo da poljulja i unutrašnje i spoljno poverenje u američki sistem strateškog odlučivanja.

Ipak, nije on “repa bez korena”. Zapamćen je kao portparol američke misije pri UN s najdužim stažom (u prvih osam godina ovog veka), diplomata koji je iz Berlina oponirao i Nemačkoj i celoj Evropi tražeći ispunjavanje dogovora o finansiranju NATO, konsultant s moldavskim i mađarskim političkim akterima. I kao aktivista za veća prava gejova, među kojima je i on, da bi sada postao i prvi njihov deklarisani pripadnik u najpoverljivijem okruženju najmoćnijeg čoveka sveta.

Presudno je ipak bilo to što se afirmisao, reklo bi se, kao “Ričard Trampovog srca”, iz kojeg mu je za nepatvorenu lojalnost uzvraćeno retkom “triplom krunom”. Kao miljenik šefa Bele kuće postavljen je za ambasadora u Nemačkoj i promovisan u specijalnog izaslanika za kosovski “čvor”, da bi ovih dana dogurao do funkcije v.d. čelnika svih 17 američkih obaveštajnih službi, pa se mnogi pitaju šta njega, i ostale s njim, još čeka.

Odgovor se mahom nalazi u Trampovom srcu. Koje će do izbora 3. novembra politički jedva kucati za išta drugo osim za nešto što može da doprinese njegovom reizboru. U tome bi Balkan mogao i da mu i pomogne i da odmogne. U oba slučaja – kako sada, i inače, stvari stoje – ne baš bitno.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike