Najbrže vesti u Srbiji

Momčilo Pantelić: Lulin krug

Uspešni borac za iskorenjivanje siromaštva i korupcije otišao je ovih dana u zatvor kao osuđenik zbog korupcionaške radnje kojom se obogatio.

Za razliku, na primer, od ovdašnjih lidera koji “peru” biografije od svojevremenog uvaljivanja sugrađana i okoline u velike nevolje, Lula (ozvaničeni i opšteuvaženi dodatak krštenom imenu) s razlogom se diči svojim postupcima prema zemljacima i drugima, a što mu niko i ne osporava, dok je predsedavao Brazilom (2003-2011). Nizom mera izvukao je iz siromaštva oko 30 miliona sunarodnika i u srednju klasu preveo polovinu od ukupno 208 miliona stanovnika.

Uključivao se u svakojake mirotvorne akcije. Zavredeo je priznanje (izričito i od ondašnjeg američkog predsednika Baraka Obame) da je najpopularniji državnik sveta. Strateške “driblinge” uvažavali su mu najmoćniji akteri globalne scene. Postavio je i osnove za uzlet njegove zemlje među 10 sila s najvećim bruto nacionalnim dohotkom.

Uvrstio je “karioke” u BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika), kao i u kvartet koji traži status stalnih članica Saveta bezbednosti UN (zajedno sa Indijom, Japanom i Nemačkom). Afirmisao se i kao aktivista za što tešnju saradnju država Latinske Amerike, pa i kao protagonista politike koja kombinuje socijalističke poželjnosti i kapitalističke neizbežnosti.

Ispraćen je s predsedničke dužnosti s rekordnom nacionalnom podrškom od nekih 80 odsto, a onda je počelo preispitivanje njegove zaostavštine, koje je dovelo do sadašnje osude. Ekonomska stagnacija, pospešena prekomernim izdacima za Svetsko fudbalsko prvenstvo i Olimpijske igre, kao i budžetskim zastranjivanjima, dovela je do parlamentarnog smenjivanja njegove naslednice Dilme Rusef, posle čega je predsednička dužnost poverena dotadašnjem potpredsedniku i koalicionom partneru Mišelu Temeru.

U dobrom delu javnosti ova smena doživljena je kao “ustavni puč desnice protiv levice”. Takvom tezom Lula, reklo bi se, objašnjava i svoj pad u nemilost.

Ne priznaje da je ikada bio vlasnik raskošnog stana koji je navodno dobio od moćne kompanije kojoj je zauzvrat dao privilegije – zbog čega je osuđen na 12 godina i jedan mesec zatvora – i kao “prave kriminalce” proziva svoje “progonitelje”, na čelu sa sudijom Seržom Morom kome se, sa drugih strana, pripisuje zasluga što je prekinuo praksu nekažnjivosti visokih funkcionera. Moj jedini delikt je, kaže, to što sam pokušao da “ostvarim snove o pravednijem sistemu u kojem se milioni siromašnih uključuju u privredu, idu na univerzitete i više ne gladuju”.

“Udar koji je dokrajčio Dilmu (zaista pod spornim okolnostima) sada se nastavlja da bi me sprečio da se kandidujem za predsednika”, rekao je Lula da Silva,  ali, dodao je: “Ja nisam običan čovek… ja sam ideja koja nastavlja da živi i koju niko ne može da strpa u zatvor…”

Presuda po kojoj je njemu oduzeta sloboda pre nego što je razmotrena žalba doneta je preglasavanjem 6:5. Njegovi podržavaoci, od kojih oko hiljadu protestno kampuju ispred zatvora u Kuritibi, nadaju se da bi ona mogla biti preinačena dok ovaj tekst ide u štampu i da bi se Lula uskoro mogao naći na slobodi, pa i u prilici da opet uđe u oktobarsku izbornu trku za šefa države. Prema anketama, on i dalje uživa ubedljivu većinsku podršku, ali je krajnje neizvesno da li će mu biti odobreno da, kao osuđenik, konkuriše za predsedničku funkciju.

Izostane li Lula sa izborne liste, najveće šanse za pobedu ima bivši oficir i krajnji desničar Žair Bolsonaro. Posmatrače je, pritom, posebno zabrinula okolnost da se za kažnjavanje Lule založio, posredno, ali s prepoznatljivom metom, komandant kopnene vojske general Eduardo Vilas Boas.

Luli je, naime, politički aktivizam i počeo u suočavanju sa oružanim snagama i zatvorom. Pre 38 godina je, beleže hroničari, mesec dana proveo u ćeliji zbog sindikalističkog otpora ondašnjoj vojnoj hunti. Paradoks je svoje vrste da i sada dopada robije, uz odobravanje glasa iz armije kojoj je, do relativno nedavno, osam godina bio demokratski izabrani vrhovni komandant…

Život i priključenija Lule da Silve ionako su prepuni paradoksa. Potekavši iz siromašne porodice, bio je formalno nedoškolovan, zarađivao je od ranih tinejdžerskih dana kao čistač cipela i ulični prodavac, dok se nije okvalifikovao za metalskog zanatliju.

Postao je prvi predsednik Brazila s takvim pedigreom i prvi kome se pripisuje da se na tom položaju energično borio za prava radnika. Bio je uspešan kao lider, a po prestanku mandata osuđen je kao i na početku političkog angažmana. To bi moglo da se nazove – Lulin krug.

Šta god da istorija utvrdi – da li je on s pravom osuđen ili ne – jedno je izvesno: borba za iskorenjivanje siromaštva i korupcije krajnje je rizična. Lula ju je poveo i u njoj, zasad, nastradao. Ali, bolje se ne piše ni mnogima koji je nisu ni poveli iako su je obećali jer im mahom sleduje vrlo surovo vansudsko “poravnanje”…

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike