Momčilo Pantelić: Još samo to fali

Kao da nam je ratova malo iako plamti niz lokalnih ratova i dok svi na kugli zemaljskoj prosto sagorevaju u globalnom ratu protiv pandemije, SAD i Kina su se zaputile ka novoj vrsti Hladnog rata zatvaranjem po jednog im konzulata

Ako sadašnji događaji potvrđuju prognozu da će dve najveće sile udariti pečat ovom veku, nadrljali smo. Kao da nam je ratova malo iako plamti niz lokalnih ratova i svi na kugli zemaljskoj prosto sagorevaju u globalnom ratu protiv pandemije, SAD i Kina su se zaputile ka novoj vrsti Hladnog rata – zatvaranjem po jednog im konzulata.

Još samo to fali.

Amerikanci su prvi naredili da se zabravi kineski konzulat u Hjustonu, tvrdeći da je leglo špijunaže, čak s ciljem da se tajno domogne istraživanja o vakcini protiv koronavirusa, a Kinezi su ove optužbe odbacili i onda, zarad recipročnosti, zakatančili konzulat u Čengduu. Zaličilo je na mere protiv pandemije – povećanje (strateške) distance uz obostrano pomno pranje ruku (od sopstvene odgovornosti), s tom razlikom što su velesilama spale “maske”, tako da su sada otvorenije za međusobno (sistemsko) zaražavanje.

Hroničari tvrde da je sadašnja kriza u njihovim odnosima najdublja u ovom stoleću i da većeg nepoverenja među njima nije bilo posle projektilskog razaranja zgrade kineske ambasade u Beogradu prilikom NATO bombardovanja SRJ u proleće 1999. Uzdigla se do nivoa s kojeg se ostatku sveta servira slutnja da sledi specifičan, dugotrajan dvoboj od čijeg će toka umnogome zavisiti sudbina čovečanstva.

Sve koji veruju da će strateška nepogoda brzo protutnjati nastojao je da razuveri šef američke diplomatije Majk Pompeo. Ako slobodni svet ne promeni komunističku Kinu, komunistička Kina će promeniti nas, poručio je nedavno i pozvao “slobodni svet” da se zajednički suprotstavi “novoj tiraniji” koja je “sve autoritarnija kod kuće i sve agresivnija u neprijateljstvu prema slobodi bilo gde”. Više pažnje treba posvećivati i ljudima u Kini koji se distanciraju od Komunističke partije, dodao je.

Iz Pekinga je, naravno, oštro uzvraćeno. Pompeu je prebačeno da nastoji da vrati točak istorije unazad, da ne shvata da je nezaustavljivo kretanje ka multipolarnosti, da oživljava hladnoratovske manire i da lansira pometnju u svetu kako bi podstakao posustalu kampanju Donalda Trampa za reizbor. Global tajms se nadovezuje i upozorava da su odnosi sa SAD u “ozbiljnoj opasnosti” u naredna tri meseca, sve do okončanja tamošnjih izbora.

Kina se doista našla u situaciji koja nije poželjna ni za jednu zemlju – postala je prilično bitan deo američkih predsedničkih izbora, u kojima obično dominiraju domaće teme. I Tramp i njegov izazivač Džozef Bajden prosto se utrkuju ko će više da okrpi Peking za “nefer” ponašanje u trgovini i drugim poslovnim potezima, za “nelegalno” širenje po vodama Južnokineskog mora, pa i za “zataškavanje” epidemije koja je iz Vuhana prerasla u pandemiju.

Oštar kurs prema Kini je valjda jedina stvar oko koje se slažu vladajući republikanci i opozicioni demokrati. Među američkim saveznicima prevladava računica da bi se Bajdenovom pobedom povratio multilateralizam, koji Tramp toliko omalovažava da je otvorio prostor da, prvi put u istoriji, globalizaciju predvodi zemlja u kojoj je KP (sa 91 milionom članova) na vlasti.

Ako doista zabasamo u hladni rat, on neće biti kopija vođenog u prošlom veku koji je doveo do raspada SSSR-a i njegovog istočnog bloka. Kina je uveliko povezana s celim svetom i ekonomske veze jača ne hajući za ideologije, pogotovo sa Amerikom, pa bi veći i dugotrajniji poremećaj u odnosima dve sile izazvao žestoke potrese ne samo u njima nego i širom planete. Niti se mogu naći argumenti za propast Amerike.

Teško je i zamisliti kakve bi sve dramatične posledice mogao da proizvede rast netrpeljivosti između Amerike i Kine, u sadejstvu s tekućom recesijom usled pandemije. Pretpostavlja se da do drastičnog “razvoda” među partnerima – kojima su zbog isprepletanosti ekonomija svojevremeno nadevani nadimci “sijamski blizanci” i “Kimerika” – neće doći, ali da bi i blaža “rastava” mogla vanredno da haotizuje svet.

U svakom slučaju, u toku je dvoboj oko zauzimanja (Kina) ili učvršćivanja (SAD) dominantne uloge u svetskim poslovima. Pritom se mahom prognoziraju dve varijante – ili novi Hladni rat ili Tukididova zamka (po antičkom nalazu da nadgornjavanja oko vodećih strateških uloga vode do oružanog razračunavanja).
Slutim, kao što sam i ranije pisao, da bi sve moglo da se odigra kao “derbi veka”, koji će se igrati bez ograničavanja vremena i žurbe, uz davanje prostora za dokazivanje i svih “rezervnih igrača”. Moglo bi, ali teško da će se ostvariti.

Osim težnje za globalnom prevlašću, Ameriku i Kinu povezuje i opterećenost unutrašnjim izazovima, od nemira u Portlandu i Sijetlu do bunta u Hongkongu i “radnih logora” u Sinđijangu. Vlast to mami na pronalaženje krivaca izvan njihove nadležnosti i odgovornosti, što povećava izglede za izbijanje međunarodnih bespoštednih obračunavanja svake, pa i nasilne vrste.

Eventualni novi Hladni rat mogao bi da zaliči na prethodni, mislim samo po tome što ni sada velike sile neće direktno udariti jedna na drugu već će suprotstavljene interese namirivati preko leđa manjih, a nesređenih zemalja i regiona, u kojima za sebe vide šansu da dovrše ranije počete poslove. Povremeno mi se čini da je raspisan konkurs za privlačenje takvih “stranih investicija”. Voleo bih da Zapadni Balkan izgubi, uprkos visokoj kvalifikovanosti, na tom “tenderu”…

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike