Momčilo Pantelić: Dar-mar kalendar

Uvek imamo nešto za izvoz, a što niko nije ni pomislio da uveze. Tako je onomad jedan predstavnik vlasti stupio u štrajk glađu u znak nezadovoljstva drugim organom iste vlasti. Takoreći je, pritom, tužio tužilaštvo što ne tuži opozicione izgrednike.

Samo tražim da tužilaštvo radi svoj posao, rekao je, a onda otišao da se pozdravi s nekolicinom od oko 5.000 partijskih podržavalaca koji su se tiskali protivno antiepidemijskim merama zaštite pojedinačnog i nacionalnog zdravlja. Nije mu palo na pamet da i u ovom slučaju masovnog prekršaja pozove tužioce da rade svoj posao. Dopalo mu se, izgleda, da bizarnost svog čina udvostruči i zaštrajkuje i protiv sopstvenog štrajka.

I tako se odigra prvi izborni miting vlasti, i to “nesazvani”, a u vidu opozicije režimu distanciranja, koji nam je nametnuo Covid-19. To, svakako, nije bio čin za jednokratnu upotrebu – ovde teatar apsurda neprestano radi…

Pandemija se uvukla i u gotovo sve političke izbore, pa oni sada mutiraju bezmalo kao virusi. Prema pedantnom stokholmskom Međunarodnom institutu za demokratiju i izbornu pomoć, širenje opake zaraze dosad je odložilo glasanja u 52 države i teritorije, a da i dalje nije izvesno mogu li se ona održati u novim terminima i na koji način. Mestimično se čak čini da su iskušenja u pripremama za izbore u novonastalim neprilikama približna onima u borbi protiv boleštine.
Teško je, naime, izvagati interese očuvanja zdravlja, praktikovanja demokratije i obnove ekonomije. Napraviti kakav-takav balans među njima iziskuje odricanje od sistemske rutine. Pa i nameće najveće reformske zahvate u ovom veku.

Recesija se razmahala, povećava se bojazan da će kriza nadmašiti i Veliku depresiju koja je prethodila Drugom svetskom ratu, nacionalne izolacije se nadmeću s globalizacijom, pa je izbor lidera koji bi dorasli takvim izazovima važniji nego ikad u novijoj istoriji. Postojeće stanje podnošljivijim pak čine izuzeci.
Kadrovska ponuda mahom se uklapa u poodavnu ocenu legendarnog austrijskog ekonomiste Jozefa Šumpetera da su “političari nalik lošim jahačima koji su toliko prezauzeti održavanjem u sedlu, da ne mogu još i da brinu o tome kuda idu”. Zamerke se u tom smislu upućuju i najmoćnijima jer su kasno razabrali da će im ustrojstva podriti “nevidljivi neprijatelj”.

I Donald Tramp, i Boris Džonson, i Vladimir Putin, i Si Đinping, i Emanuel Makron, i lideri Italije i Španije odocnili su u reagovanjima, svako na svoj način. Si neblagovremenim obelodanjivanjem zaraze, a prvobitno potcenjivanje opasnosti ostale šestorice sada je njihove zemlje dovelo u vrh tabele stradanja po broju zaraženih, pa i umrlih (sa izuzetkom Rusije, po kojoj se epidemija tek ubrzano zahuktava).

Najveću pažnju, pritom, privlači Amerika. Po njoj Covid-19 hara usred izborne trke i otkriva niz slabosti sistema, koji je ponajviše oblikovao svet kakav znamo. Ispostavlja se čak da tamo ne samo što nije bilo dovoljno zaštitne opreme i odbrambenog pristupa koronavirusu uopšte već sada nedostaje i saglasnost kako organizovati bezbednost i regularnost izbora u vanrednoj situaciji.

Epidemija je već počela da ispoljava prevratničke karakteristike. Takoreći do juče je procenjivano da će Tramp sigurno biti reizabran, pošto su mu naruku išle dve ključne okolnosti – jaka ekonomija i neuverljiv rival. Sada je zbog katastrofalnih posledica zaraze ekonomija oslabila, nezaposlenost porasla do rekordnih razmera, pa su, samim tim, njegovom izazivaču Džou Bajdenu poskočile šanse.

Kako stvari trenutno stoje, čini se da bi i jednog i drugog pobedio svaki ozbiljan i valjano podržan takmac, a da nije niko od njih dvojice. Dok kriza odmiče, pokazuje se da je suštinski veći problem Amerikanaca kako organizovati izbore (za predsednika i veći deo parlamenta) nego ko će na njima pobediti.
Ispostavlja se da bi odlučujući faktor mogla da bude epidemija, rezultati borbe za njeno obuzdavanje. A od njih zavisi i organizacija glasanja.

Opozicioni demokrati traže da se zbog bezbednosti birača masovnije pribegne posrednom glasanju, putem pošte (elektronske i klasične), što Tramp vidi kao nepovoljnost po njega i sve republikance. Sluti povećanje mogućnosti za “falsifikovanje”, što kod konkurenata oživljava sećanje na prethodne izbore kada je pretio da neće priznati rezultate ako na njima ne pobedi. Nevolje se šire i zbog različitih izbornih računica dobrim delom povezanih sa izazovima zaraze po saveznim državama.

Pojavila su se i nagađanja u stilu šta bi bilo kad bi bilo, pa tako i da li je u opticaju i odlaganje izbora. Eksperti tvrde da ovakva mogućnost praktično ne postoji jer bi zahtevala delikatna ustavnopravna dovijanja. Uostalom, kažu, izbori nisu odlagani ni u vreme svetskih ratova ni usred pandemije španskog gripa.

U međuvremenu, stvari drugde idu u različitim pravcima, sledeći zapovesti virusne iznudice. Odloženi su i referendum za vanredno produžavanje predsedničkog mandata Putinu i drugi krug lokalnih izbora u Francuskoj…
Ovako ili onako, tek pandemija pravi opšti dar-mar. Svakako i u izbornom kalendaru. Kada i kako će se održati izbori, postaje neizvesnije od njihovih rezultata. Takvo relativizovanje temelja demokratije u verziji “nevidljivog neprijatelja”  hroničari ne pamte.

Kao što ne mogu ni da se sete da je igde bilo “štrajka protiv sopstvenog štrajka”, kao ovih dana u Beogradu. A koji je, takođe, zaličio na Šumpeterovog jahača koji više brine da ostane u sedlu nego kuda ide…

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike