Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

Iako bi mu to donelo mnogo rizika. Možda i osudu sredine, ušuškane i samozadovoljne u svom položaju. Nije lako odreći se privilegija, izložiti se osudi okruženja. Treba napustiti taj udoban i siguran svet i suprotstaviti se većinskom mišljenju. Ne naroda, razume se, koliko god se u njegovo ime i u njegovom interesu, navodno, govorilo. Nego svog društvanceta, lepo razmeštenog i vrlo uticajnog. Tamo gde se dele pare i sinekure.

Ali danas su takvi Srbi retki, ako ih uopšte ima. Preostali su salonski i kabinetski nacionalisti koji su, na jedan ili drugi način, na državnim jaslama. Što, viđi vraga, praktično znači da ih na jedan ili drugi način plaća – inače omrznuti – Vučić. Preko državnih fondova ili preko fondova koji su šatro nezavisni, ali zapravo rade u dosluhu s njim.

Da bi, međutim, čitava predstava delovala ubedljivije, oni su se podelili u grupe i partije, bilo civilne bilo crkvene, pa se još, da bi održavali tenziju i zavaravali naciju, drže “neprijateljski”. Čak i ulaze u međusobne, manje ili veće, verbalne, razume se, sukobe.

Tako se oni šetkaju po televizijama, jedni po jednim, drugi po drugim, gde kukaju kako ne mogu da dođu do izražaja, kako su skrajnuti i nemaju pristup medijima. A u stvari su dobro raspoređeni i svi duvaju u istu tikvu. I održavaju Vučića na vlasti.

Kao da neko brani Srbima (i Srpkinjama, dabome) da krenu “putem spasenja”. Pod uslovom, jedinim, da njihovo spasenje drugi narodi ne moraju da plate svojim glavama.

Da je Jugoslavija 1989. ušla u NATO, ne bi se raspala. Da je Srbija 1999. ušla u NATO – ne bi se raspala. Nego bi slavila 610. i 10. rođendan. Pravi srpski nacionalista bi ove, 2019. godine, iz toga izvukao neko naravoučenije.

Jer, jasno je: članstvo u NATO donosi političku stabilnost. Politička stabilnost je osnov ekonomske stabilnosti. Stabilnost privlači investitore, investicije donose radna mesta i zarade; bez zarade nema novca, a bez novca nema kulturnog razvitka. Bez ekonomskog i kulturnog napretka nema (opstanka) nacije.

Logika je gvozdena, ali zahteva napore i žrtve. Srpski nacionalisti, međutim, bar ovi koji trenutno preovlađuju, nisu baš skloni ni naporima ni žrtvama. Dobrovoljni davaoci tuđe krvi, to je njihova glavna karakterna osobina. Ostap-benderovski slogan “Ideje naše, benzin vaš” njihov je moto.

I kao što sam rekao: onaj Srbin sa dna kace danas bi kazao: NATO, bato, samo NATO.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike