Jelka Jovanović: Cenzus iz šešira

Kao ušati zec iz mađioničarevog šešira, nekoliko meseci pre redovnih izbora u Srbiji iz SNS-vladajućeg tabora stiga je najava spuštanja cenzusa za ulazak u parlament sa sadašnjih pet na tri odsto, na nacionalnom i lokalnom nivou.

No, izbori su po terminu redovni, ali po svemu drugom više nego vanredni, a tu vanrednost dodatno komplikuje upravo najava o spuštanju cenzusa. Iz nekoliko razloga, pri čemu je sama inicijativa čak i pohvalna, ali iz drugog razloga koji se ne razmatra – nije logično da isti prag važi za stranke koje se pojedinačno nadmeću i konglomerate partija i pokreta kakav je okupljen oko SNS-a, a do pre sedam godina nešto manje obiman oko DS-a. Pri čemu, zahvaljujući snažnoj političkoj i propagandnoj mašineriji, SNS i bez prirepaka može da računa na pobedu.

Osnovni je postulat, međutim, da se izborna pravila ne menjaju u izbornoj godini. Moguće je, naravno, i to ako je parlamentu stigla na dnevni red ranije zacrtana – i kroz javnu raspravu izoštrena – izborna reforma, ali čak i tada demokratska pristojnost nalaže da se ta pravila ne primenjuju na prve izbore koji dolaze već na naredne. To su Srbiji poručili i evropski parlamentarci, koji su u dva navrata krajem prošle godine bez uspeha pokušali da približe stavove opozicije i vlasti, sve zarad legitimizacije izbora, a time i same Skupštine.

Zna to, van spora, i idejni mađioničar izbornih veština, pa je čak i natuknuo kako bi se manjim cenzusom proširio politički front, posebno na lokalu, pa mu je cenzus 3+ efikasan korbač za sređivanje odnosa unutar stranke, koja je glomaznošću odavno prevazišla sve poznate formate višestranačkog parlamentarizma. I kojoj u suštini više prete, a bogami već i škode, unutrašnja konkurencija i apetiti funkcionerčića nego sva srpska opozicija, o čemu svedoče i brojni skandali i afere koje nagrizaju monolit, od Krušika i Jovanjice preko Brusa i Grocke do železnice.

Spuštanjem izbornog praga na mesec, dva pre raspisivanja izbora Vučić u izbornu trku uvodi mnoštvo subjekata posebno na lokalnim izborima, koji se ne bi upustili u unapred izgubljenu utakmicu 5+. Primerice, da je na beogradskim izborima 2018. cenzus bio na koti tri, Žuta patkica, odnosno pokret Ne davimo Beograd bi bio u parlamentu. Sa druge strane, na parlamentarnim izborima 2016. raspored bi bio isti, pošto je između onih koji su prekoračili cenzus i onih koji to nisu mnogo veća razlika – nijedna od lista ispod crte nije uspela da premaši jedan odsto glasova.

Napokon da podsetimo, sličnu gimnastiku samo u suprotnom smeru primenila je druga vlada Vojislava Koštunice kada je 2007, nekoliko meseci pre lokalnih izbora, podigla cenzus sa tri na pet odsto i time unapred eliminisala neke od mogućih takmaca, posebno u Beogradu. No, Vučić se još nije setio tog “argumenta”, koji zaslužuje najgore superlative, baš kao i ova njegova nepristojna ponuda.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike