Ivan Jovanović: Svet preko žice

Epidemija koronavirusa je, kao što je više nego poznato, zaustavila život. Globalno, prvi put nakon završetka Drugog svetskog rata, s tim da je ovog puta pošast bolest. a ne fašizam, a uslovi karantina umnogome lakši za veći deo svetske populacije. Dakle, ukoliko imate dom i pratite sve što Svetska zdravstvena organizacija i vlasti zemalja preporučuju, uradili ste pola posla. Još jednostavnije rečeno – ne viđajte se ni sa kim bez preke potrebe. Pogotovo ne s nepoznatima.

Kada prenebregnemo rizike dugih čekanja u redovima ispred prodavnica, ni sa kim i nemate prilike da ostvarite, popularno rečeno, “socijalnu interakciju”. Prevoza nema, restorani i kafane ne rade, tržni centri, butici, čak su zatvoreni i parkovi u svim srpskim gradovima, a niko vas i ne zove na druženje (sem ako nije baš lud, ali to nije tema). Ali, pre nego što su zatvorene kafane i druga dražesna mesta za socijalnu interakciju, kulturne institucije su bile prve koje su se odgovorno ponele i zatvorile svoja vrata. Muzeji, pozorišta, bioskopi, kinoteke, svi odreda.

Kao što smo morali da se naviknemo na karantin i izlazak iz krajnje nužde, tako smo morali i da se naviknemo korišćenje interneta i novih tehnologija. U zemlji u kojoj većina ljudi nije vična gotovo alhemijskim radnjama kao što je “ecommerce” ili online kupovina, prodavci i pružaoci usluga brzo su se snašli, kupci i korisnici takođe, i dešavaju se neverovatne stvari kao kupovina mladog luka, sira, rotkvica preko interenta i isporuke svega mogućeg što vam padne na pamet. Opet, i ovde su kulturne institucije bile na prvom mestu – pozorišta su stavila svoje najbolje predstave na Youtube (Jugoslovensko dramsko pozorište među prvima, pa Narodno pozorište u Nišu, Beogradu, Madlenianum), organizovane su live debate (Bitef Teatar sa svojim “Filozofskim teatrom” u kojem se vode razgovori sa vrhunskim evropskim pozorišnim umetnicima) onlajn ture muzejima (Narodni muzej u Beogradu) dok je Kulturni centar Beograda omogućio besplatan pristup streaming servisu za art filmove MUBI. Sve u svemu, srpske kulturne institucije, kao i ostatak društva, nisu bile spremne za epidemiju, ali su se izvanredno snašle. U skladu s vremenom u kojem živimo.

Zašto sve ovo pišem?

Zato što su i verske zajednice diljem sveta – od katoličke, koja broji oko milijardu vernika, pa i do bratskih, pravoslavnih – promenile svoje kanone i pravila za vreme uskršnjih praznika i prenosile uskršnje mise bez vernika putem nove tehnologije. Za razliku od srpske, koja je danima pokušavala da izboksuje prisustvo vernika (bespredmetno je govoriti o korišćenju iste kašičice za pričest) na liturgijama, tražila izmenu policijskog časa i, na kraju, dovela i do pojave vernika pred i u hramovima. Uskrs smo preživeli, policijski čas od 84 sata nije prekršen. Jedino ispada da muzeji, pozorišta, kulturni centri više poštuju Isusovu “Ljubi brata svojega kao dušu svoju. Čuvaj ga kao oko u glavi” iz Jevanđelja po Tomi nego crkva.

Razmislimo malo o tome.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike