Govori hrvatski da te svaki Srbin razume

MOTORNE PILE. „Ukupno, Federaciji BiH dodeljeno je 96 traktora s priključcima, 37 motokultivatora, 52 motorne pile, 26 setova za mužu i 11 analizatora za mleko.“ Tako glasi rečenica u jednom članku bosanskohercegovačkog portala Kliks koji je prenesen na Portal RTS-a. Članak je prilagođen istočnoj (srpskoj) varijanti „zajedničkog“ nam jezika. Ne u potpunosti. Novinar je očigledno smatrao da je pila (i) srpska reč. Da li?

Imenica pila zabeležena je u svim rečnicima, što srpskohrvatskog, što srpskog jezika. Znači testera. Nama zvuči zastarelo ili hrvatski pa je retko koristimo, ali zato izvedenicu pilana češće upotrebljavamo od znatno „srpskije“ strugare. Imenicu pilar (testeraš) nisam našao kod srpskih pisaca, zabeležena je u Matičinom šestotomniku sa jednim primerom iz Dinka Šimunovića. Još: piliti znači testerisati. Tu je, naravno, i piljevina. Dakle, može pila, bolje testera, a najbolje da se ne unosi u zgradu RTS-a.

DELOTVORNA I EFIKASNA UČINKOVITOST. Na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave objavljeno je da je, u okviru programa Exchange 5, odobreno sprovođenje 18 projekata. Jedan od njih je „Efikasno i učinkovito upravljanje javnom svojinom“. Problem je pridev učinkovit: da li nam je potreban?

Matičin Rečnik srpskohrvatskog jezika ga ne pominje, što znači da je novijeg datuma. Naravno, nema ga ni u Rečniku srpskog jezika – nije ni čudo pošto je u pitanju kroatizam. E sad, u našem rečniku ima nemali broj kroatizama (nakon, svetonazor…), ali oni su nam potrebni, naših sinonima nemamo, a učinkovit znači efikasan, delotvoran. Da li ima širi krug značenja? Ne znam, ko zna nek mi kaže.

ALAN FORD IZMEĐU REČNIKA I NESUGLASICA. Nedavno nam je jedan čitalac poslao komentar sledeće sadržine: „Ne razumem zašto se skrnavi srpski jezik i ubacuju tuđice u naš jezik kada imamo termin za ovu gore navedenu reč, a on glasi predstavništvo. Hrvati u Hrvatskoj mogu da imaju podružnicu, Srbi u Srbiji mogu imati predstavništvo.“

A sve to zbog rečenice „Stručni skup su podržali Rimski klub i njegova srpska podružnica, čiji je predsednik dr Nebojša Nešković“ u najavi emisije „Srpska ekonomija“, emitovane na Drugom programu RTS-a. Dakle, problem je u tome što posetiocu našeg sajta smeta što mi, umesto srpske, upotrebljavamo „hrvatsku“ reč, a one su, kako kaže, sinonimi.

A šta o tome kaže Rečnik MS? Podružnica je „odeljenje neke ustanove, organizacije“, dok je predstavništvo „ustanova koja predstavlja, zastupa nečije interese…“ Nisu sinonimi: podružnica ima uže značenje. A i centrala grupe TNT (u „Alanu Fordu“) zvala se podružnica, pa ako smo taj strip svi svojatali, zašto ne bismo i reč kojom se označava sedište popularne grupe.

GIBANjA PO KOMŠILUKU. Šta mislite o „političkim gibanjima“? Ta sintagma je zabeležena u jednom članku na sajtu RTS-a. „’Politička gibanja’ nije po srpskom rečniku. To razumem i nemam problema sa hrvatskim izrazima u našem jeziku, ali me interesuje zašto“, pita se jadan naš čitalac. Ufff, i ja se pitam zašto… njemu to smeta. Čitalac očigledno ima nešto protiv glagolske imenice gibanje, misli da je to kroatizam.

Najbolje je za zavirimo u Rečnik Matice srpske: tu gibanje upućuje na glagol gibati, a ovaj je ilustrovan trima primerima iz srpske književnosti i samo jednim iz hrvatske. Prema zastupljenosti u starijoj građi, reč je više srpska nego hrvatska. Novija građa pokazuje suprotno: gibati je češće kod Hrvata, kod nas je zamenjena sa pokretati, ljuljati, njihati. Ili, kako je rekao Momo Kapor, „uvek postoji generacija koja stiče, i ona druga, koja rasipa“. Jezik po komšiluku.

U POTRAZI ZA IZGUBLjENOM IMENICOM. A šta ćemo sa imenicom privesak? Privesak, ne privezak, sa s umesto z. Starija građa pokazuje da je reč hrvatska, u 19. i prvoj polovini 20. veka javlja se kod hrvatskih pisaca, kod nas ju je tek 1959. upotrebio novinar Borbe. Ali danas je u našim medijima nema.

Međutim, imenicu nalazimo i u novom Matičinom rečniku i u važećem pravopisu. Otkud ona tu? Dok privezak označava ono što je privezano, privesak je ono što je privešeno (okačeno). Razlika u značenju je mala, ali postoji. Ta reč nam je potrebna, nemamo svoju istog značenja. Nije sramota pozajmiti, sremota je ukrasti.

JEZIK MEĐU NAMA. „Dr Butkoviću, hvala za pažnju“, glasi naslov jednog članka u hrvatskom Jutarnjem listu. Tako se može reći, „ali je bolje hvala na pažnji, koje ima uporište u odričnom nema na čemu, ne nema za šta" (M. Telebak Jezički odgonetnik). A otkud kod Hrvata nešto što je manje preporučljivo, da li je to kod njih u skladu s tradicijom ili predstavlja građu za „Razlikovni rječnik hrvatskog jezika i srpskog jezika“?

Bilo kako bilo, ista konstrukcija i u bosanskom: „Hvala vam za pažnju.“ (N1 BA) To u Bosni sasvim sigurno nije tradicija, kao ni općina, natjecatelj ili dužnosnik, oblici koji se neretko na njihovim televizijskim stanicama mogu čuti. Nadam se da se bar mi tradicije nećemo odreći.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike