Dimitrije Boarov: Varljive prognoze

Valjda iz predizbornih razloga, predsednik Aleksandar Vučić poslednjih dana uporno ponavlja da će Srbija u ekonomskom pogledu sjajno izaći iz korona-krize s “najboljim rezultatom u Evropi” kad je reč o stopi rasta BDP-a.

Oslanjajući se na prognoze MMF-a i na procene Republičkog zavoda za statistiku, on kaže da se očekuje da će srpska privreda opasti najviše tri odsto BDP-a (MMF) ili čak ove godine ostati na prošlogodišnjem obimu BDP-a (RZS), dok će i najrazvijenije države EU opasti i do 10 odsto, a susedne zemlje više od Srbije. Ova procena, čak i ako se pokaže tačnom, ne bi trebalo da se kvalifikuje kao uspeh Srbije – iz mnogo razloga.

Prvo, zemlja koja je u protekloj dekadi stalno zaostajala za EU i komšijskim ekonomijama ne može biti srećna čak i s nultom stopom rasta u 2021, posebno zbog toga što je procena MMF-a da će ona iduće godine ostvariti visoku stopu rasta od, navodno, sedam odsto prilično sumnjiva, budući da njen model razvoja, oslonjen na strane investicije, deluje problematično jer je neverovatno da će druge evropske zemlje posle ove krize nastaviti da ulažu u Srbiju, umesto da se fokusiraju na oporavak domicilnih ekonomija. Drugo, ako Evropa doista krene na suzbijanje kineskog izvoza na EU tržište, kako bi se otvorio veći unutrašnji prostor za posrnule ekonomije svojih članica, onda i uzdanje u dalja kineska ulaganja u Srbiju nisu realna, a naša ekonomija je u tom pogledu već suviše ranjiva, s obzirom na nesigurnu budućnost železere u Smederevu, pa i Borskog rudarskog kompleksa. Treće, ni sa ruske strane ne treba očekivati iduće godine neke spektakularne investicije (poput ovogodišnjeg gasovoda) ili porudžbine jer niska cena nafte na svetskom tržištu i razmah epidemije koronavirusa u Rusiji i tu velesilu dovode u teške ekonomske prilike (pored teškoća koje već imaju zbog sankcija SAD).

Predstojeći izbori, čini se, naveli su vođstvo Srbije da u ovom trenutku odustane od konkursa za finansijsku podršku MMF-a, koja je povezana i sa pozajmicama EU. Pošto je u međuvremenu, navodno, formirana posebna ekipa pri Ministarstvu za EU integracije koja će ispitivati “aplikacije” za EU fondove pomoći za lečenje posledica korona-epidemije i “uslovljavanja” koja će pratiti ove pare, izgleda da Srbija najavljuje da će se posle izbora vratiti i na pitanje povlačenja većih evropskih sredstava pomoći od onih 90 miliona evra koji su joj već odobreni.

Možda su “politički uslovi” EU Vladi Srbije nezgodni u predizborno vreme, ali nije baš jasno da li je unutrašnje zaduživanje države Srbije (preko prodaje državnih obveznica, pet emisija u martu i aprilu) u krajnjoj liniji jeftinije. Tu ne treba gledati samo stope prinosa koje su nude u obveznicima nego i okolnost da se na taj način sužava prostor privredi Srbije da se zadužuje kod srpskog bankarskog sistema jer država je uvek poželjniji dužnik od privatnih kompanija.

Mantra da je srpski finansijski sistem stabilan i da sve može sam da izdrži previše je pretenciozna. Sve može brzo da krene u nepovoljnom pravcu, što se vidi i u slučaju budžetske potrošnje, koju je korona-kriza već dovela do potrebe kontinuiranog povećanog novog zaduživanja. Ako sve krajnje pojednostavimo, možemo prosto postaviti pitanje da li je finansijski stabilna državna kasa koja treba da finansira godišnju potrošnju od 10-11 milijardi evra, a pri tome mora da se zaduži 6-7 milijardi evra. Istina, javni dug može još da raste (navodno neće preskočiti 60 odsto BDP-a), ali taj dug se brzo može vinuti visoko, a njegovo spuštanje po pravilu ide veoma sporo.

Naravno da se ni od jedne vlasti uoči parlamentarnih izbora ne može očekivati nikakva skromnost, ali je opasno širiti nekakav optimizam u sadašnjoj krizi, čije se dimenzije još ne mogu u potpunosti sagledati. Plan Srbije za vreme koje dolazi još se ne vidi jasno, a ono što se vidi ne deluje umirujuće, bez obzira na “šampionsku negativnu stopu rasta” koja se sada propagira.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike