Dimitrije Boarov: Šta smo rekli MMF-u

Krajem protekle sedmice u Beograd je stigla misija Međunarodnog monetarnog fonda na treće konsultacije u okviru poznatog „savetodavnog aranžmana“ (PCI), koji je Vlada Srbije zaključila sa ovom svetskom institucijom. Naime, 4. oktobra, baš u finišu skupštinske rasprave o rebalansu državnog budžeta za ovu godinu, u Narodnoj banci Srbije održan je prvi plenarni sastanak delegacije MMF-a, na čelu sa Janom Kejsom Martejnom, s našom delegacijom koju predvodi guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Na tom sastanku glavni govornik bio ipak je ministar finansija Srbije Siniša Mali i njegovo ministarstvo je i izdalo saopštenje o sadržaju pomenutog sastanka. Izvesna mana ovog saopštenja upravo je u tome što je javnost uglavnom izveštena o tome šta je ministar Mali rekao delegaciji MMF-a, a o tome šta su na to rekli članovi te delegacije – obavešteni smo vrlo šturo. Možda oni, za početak, i nisu mnogo govorili (u Beogradu će biti do 15. oktobra), ali su nam uglavnom prenete samo pohvale koje su tom prilikom iznete na račun ekonomske politike Srbije i njenih planova za iduću godinu. I pohvale se mogu shvatiti kao saveti, ali je teško pretpostaviti da je projekcija budžeta Srbije za iduću godinu prošla bez spomena, a tako ispada prema saopštenju Ministarstva finansija.

Inače, Mali je na ovom sastanku (prema onome što navodi Beta) govorio o modernizaciji Poreske uprave (smanjenju broja filijala sa 178 na 37); zatim o promeni metodologije za kapitalne projekte (jer su “infrastrukturni projekti apsolutno prioritet Vlade Srbije”); potom je Mali izneo zadovoljstvo što u pronalaženju strateškog partnera za Komercijalnu banku ima više konkurenata, kao i o biznis planu za Poštansku štedionicu (koji treba da se napravi); ministar je naveo i da je upravo u toku prodaja paketa problematičnih kredita u vrednosti od 1,82 milijarde evra (za mene je to vest); Mali je izvestio misiju MMF-a i o setu zakona koji treba da aktiviraju tržište kapitala u Srbiji; i, napokon, obavešteni smo da je stručnjacima MMF-a rečeno da će budžet Srbije za iduću godinu “u narednih deset dana biti u potpunosti definisan”, te da će biti “razvojni i zasnivati se na većim ulaganjima u javne investicije” jer je “najveći izazov za sledeću godinu da se dostigne što veći privredni rast, uprkos brojnim izazovima u svetu”. Od konkretnih brojki samo se navodi da se za 2020. projektuje povećanje penzija od 5,1 do 5,5 odsto. U saopštenju Ministarstva finansija ističe se da su članovi misije MMF-a čestitali ministru Siniši Malom na postignutim rezultatima u reformi poreske uprave i da su pohvalili smanjenje učešća problematičnih kredita u bankarskom sektoru. Dakle, o mišljenju članova misije MMF-a o budžetu za 2020. i o drugim glavnim stvarima zasad nismo obavešteni, ako je takvo mišljenje uopšte i pomenuto.

Teško je, naravno, nagađati da li je o nečemu bilo ili nije bilo reči na nekom sastanku koji nije bio otvoren za javnost, pogotovu na početku višednevnih razgovora, pa je otuda primedba da se domaćoj javnosti uvek saopštava “šta smo mi njima rekli, a ne šta su oni nama rekli” možda preuranjena (običaj je da se prilikom ovih poseta misije MMF-a, šef njegove delegacije obrati novinarima na kraju posete). Ipak, ako je s nekom svetskom institucijom zaključen ugovor o “savetodavnoj funkciji”, onda je naša javnost pre svega zainteresovana da čuje šta nam se savetuje, a ne čime se mi hvalimo (makar to bilo s razlogom).

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike