Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike – i obrnuto

Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

Gledam listu najvećih izvoznika Srbije i prisećam se onih besmislenih rasprava od pre dvadesetak godina na temu treba li ovoj državi strani kapital i treba li dozvoliti strancima da preuzmu najkrupnija državna preduzeća. A danas kada pogledate top deset izvoznika Srbije, videćete da su to listom preduzeća u većinskom (najčešće stopostotnom) vlasništvu stranih kompanija. Prema Politici (od 18. septembra), prvih deset izvoznika Srbije ove godine predvodi Hbis grupa (Železara Smederevo) sa 308,9 miliona evra izvoza, na drugom mestu je Ciđin Bor Koper sa 229,4 miliona evra, itd., a deseta je Jura sa 130,3 miliona evra.

Glavni problem nije u tome što su vodeći izvoznici iz Srbije kompanije u stranom vlasništvu nego je problem što su one na tlo Srbije došle u znatnoj meri kao plod međudržavnih dogovora u velikoj meri začinjenih političkim interesima pre svega stranih sila. Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi koje su bile u velikim ekonomskim teškoćama, preko “strateškog političkog partnerstva” (uz značajne ekonomske ustupke) na taj način uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa koji imaju svoju bolnu inerciju. Zbog toga se, da kažemo jednostavnije, sada nalazi u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu. Krajnje uprošćeno, na primer, ako prihvatite, na jednoj strani, odustajanje od dugoročnih poslova s kineskom kompanijom Huavej, može vam se dogoditi da kod kineske strane splasnu planovi investicija u Smederevo ili Bor itd. jer se u Pekingu većina odluka donosi u jednom kabinetu.

Kad se krupni međunarodni poslovi zaključuju na čistijim ekonomskim interesima i na kompanijskom nivou, takve opasnosti su nešto manje, ali i tada su prisutne. Evo belodanog primera sa Severnim tokom 2, gasovodom koji ruski Gasprom gradi sa grupom nemačkih (i britanskih, i holandskih) kompanija. Nemačka vlada preti Ruskoj Federaciji da neće dozvoliti dovršetak tog velikog projekta (zbog afere s trovanjem ruskog opozicionara Navoljnog nervnim otrovom “novičok”), ali se, dakako nećka da to doista učini jer materijalna šteta bi bila ogromna (i ne samo materijalna).

Neko će reći da je pritisak politike na međudržavne poslove (i obrnuto) uvek bio veliki i da doista nezavisne mogu biti samo države koje imaju dovoljno snažne privrede i dovoljno široko unutrašnje tržište, da mogu da izdrže i “trgovinske ratove” izazvane političkim međudržavnim sukobima. Male države, a Srbija je to iskusila početkom 20. veka (u trgovinskom ratu sa Austrougarskom imperijom), svaku promenu izvoznih tržišta i privredne orijentacije moraju debelo da plate. Ponekad se, međutim, i to isplati.

Ako pogledamo spoljnotrgovinsku statistiku Srbije (prema MAT-u broj 8), videćemo i tada da je ona u sve većoj meri “potopljena” u međunarodnu podelu rada. Prema tim podacima, u razdoblju od januara do jula ove “korona-godine” ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije iznosila je 22,017 milijardi evra i ona je bila 7,5 odsto manja nego u istom razdoblju prošle godine. Ono što ohrabruje jeste što je tokom leta primećen “prirastajući trend” porasta izvoza 1,6 odsto mesečno (a uvoza 0,9 odsto mesečno), ali taj prirast ne zaustavlja pad izvoza prema prošloj godini.

Da li će se izvoz Srbije oporaviti do kraja godine? Verovatno ne, budući da su vodeći izvoznici u određenim zastojima. Gorepomenuti Hbis guše evropske kvote, borski proizvođači bakra prevremeno su ušli u remont topionice zbog ekoloških zagađenja okoline, FCZ u Kragujevcu malo proizvodi automobile, a malo šalje radnike na prinudni odmor zbog nedovoljne tražnje za njihovim modelom na svetskom tržištu. NIS je ove godine smanjio izvoz goriva zbog smanjenog saobraćaja, itd.

No, stvari na svetskim ekonomskim meridijanima mogu krenuti nabolje (evo nemačkog primera) i brže nego što se procenjivalo. Svetska ekonomija je žilava i nadamo se da će preživeti i ovu tešku godinu.

(Novi magazin)

Napišite komentar