Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta

Izjava premijerke Ane Brnabić da nije zabrinuta za evropski put Srbije, data povodom prilično kritički intoniranog Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU, deluje, upravo suprotno – prilično zabrinjavajuće.

Inače, težinu njene “nezabrinutosti” za evropski put pojačala je i naglašeno plasirana propratna izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je premijerki savetovao da se ne sekira i da on zna šta mu je sada činiti, itd. Kao da je ponovo pripretio Evropi da Srbija ima i drugi put. No, ta “pretnja” već duže vreme ostaje bez evropskog odgovora.

Ima, istina, i onih koji smatraju da je izjava premijerke Brnabić pomalo dvosmislena, to jest da se ona može čitati i kao umirujuća – da Srbija ostaje na evropskom putu iako je EK navodno pokazala da je sklona i negativnim političkim ocenama stanja u Srbiji i da je u tom smislu potcenila, na primer, to što je prvostepena presuda protiv ubica Slavka Ćuruvije nedavno doneta posle 20 godina suđenja. Je li to vredno pohvala EK i da li je to neki pokazatelj napretka Srbije ka “evropskim vrednostima”?

Iako je Vlada Srbije saopštila da je spremna za otvaranje osam novih pregovaračkih poglavlja, a sada se procenjuje da će možda biti otvoreno samo jedno ili dva, verovatno ono o finansijskim uslugama (9) i/ili o konkurenciji (8), mogla bi se izneti izvesna sumnja i u tu spremnost. Naime, iako je u Izveštaju EK pohvaljen izvestan napredak Srbije u ekonomskom domenu u celini i mada se radi o pomalo “tehničkim poglavljima” koja bi se uskoro mogla otvoriti – ostaje problem “širine” negativne ocene EK o tempu suzbijanja korupcije i borbe sa organizovanim (finansijskim) kriminalom. Zakona i propisa protiv te dve pošasti, u Srbiji ima napretek, ali je, naravno, pitanje koliko se ti propisi doista primenjuju i kako se primenjuju. Jer, široko polje sumnjivih transakcija, koje se skraćeno zovu “pranje novca” u prisustvu vlasti, u Srbiji je uglavnom nedovoljno istraženo.

Jedan od problema je što Srbija posle ovakvog Izveštaja EK nema razloga da nešto bitno traži ni od predstojećeg samita EU – Zapadni Balkan u Sofiji, od kojeg se, navodno, očekivalo da posle 15 godina reafirmiše strategiju EU prema našem regionu koja je bila “zacrtana” u Solunu. Istina je da taj samit u Sofiji pada u nezgodno vreme za EU, dok se, izgleda, neće formirati nova “evropska vlada” posle evropskih izbora i u razdoblju mnogih nedoumica oko “reformisanja EU”. Najverovatnije je da ćemo u Sofiji čuti mlake reči o interesu Evrope za dalje uključivanje Zapadnog Balkana u EU, dok taj interes slabi u Briselu pod navalom drugih problema koji muče ovu zajednicu.

Glavni problem vladajuće Srbije i srpske “neutralnosti” je u tome što “istočna alternativa” ne nudi ništa sadržajno, a u suštini ni popularno (to bi se brzo ispostavilo, ako već i nije). Eto, ni loše meso više ne možemo izvoziti u Rusku Federaciju, a sporazum sa Evroazijskom zajednicom najavljen je tek za oktobar ove godine. Uzgred, koliko sam obavešten, u tom sporazumu nema ničeg posebno atraktivnog za srpsku privredu. Neće ništa pomoći ni Turski gasni tok, koji se već gradi bez političkih ceremonija (jer “evropska bumaška” za njegovu izgradnju nije potpuno jasna), a s naduvavanjem njegovog “strategijskog značaja” za Srbiju.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike