Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

Kao prvo, postavilo se pitanje nije li takozvana “globalizacija” glavni krivac što se bolest izazvana koronavirusom toliko naglo i toliko široko proširila?
Kini, kao velikom korisniku globalizacije, sigurno ne odgovara okolnost da je pandemija nekako počela baš u njenom kontinentalnom delu. To ne odgovara ni njenom projektu “Pojas i put” i njen vrh je verovatno veoma zainteresovan da istraži da li se taj virus pokrenuo sticajem nesrećnih, pukih lokalnih okolnosti ili je, u okviru nekog tajnog “biološkog rata” protiv njenog naglog jačanja u planetarnim razmerama, “ubačen” da bi se ona zaustavila u razvoju i vratila u raniju “samoizolaciju”. (Srpski spoljni ministar Ivica Dačić natuknuo je da mu je ova “teorija zavere” spomenuta u Pekingu). No, kako se virus kovid-19 već proširio širom sveta i nanosi ogromne štete i u SAD, i u Evropi, pa i u Ruskoj Federaciji, ova teorija ne deluje logično, ma koliko deluje zavodljivo za stare nacionaliste i izolacioniste svih boja širom sveta.

Drugo od postavljenih pitanja, da li je velika pokretljivost ljudi i robe krivac za brzinu širenja pandemije, skolastičko je i besmisleno. Naravno da ta pokretljivost ubrzava širenje bolesti, ali je od brzine širenja ove bolesti bila i ostala mnogo opasnija zatvorenost velikih i mnogoljudnih zemalja, koje su se, navodno, “autohtono” i samodovoljno razvijale po idejama njihovih neprikosnovenih vođa, tako da su milioni ljudi koji su u takvim državama živeli – stotinama godina umirali od gladi. Otvaranje svetskog tržišta jeste povećalo bogatstvo najbogatijih, ali je daleko više učinilo za spas nekoliko milijardi ljudi koji su svakodnevno strahovali od gladi i najcrnjeg siromaštva.

Ipak, uprkos svemu tome, trajna posledica koronavirusa (i sutra, moguće, nekih novih) mogao bi biti svetski trend ograničavanja slobode kretanja ljudi širom planete, kao što je, hajde da spomenemo jedan neadekvatan, manji primer, teroristički napad na Njujork 11. septembra 2004, zakomplikovao i usporio ukrcavanje u avione na svim aerodromima širom sveta u potonjim godinama. To jest, u praktičnom smislu, razvoj svetskog turizma i hotelijerstva ovom pandemijom dobio je značajan, nadajmo se ne i presudan udarac. Fantastičan porast broja turista koji su u Evropu i Ameriku počeli da dolaze sa Dalekog Istoka, a to je u sličnoj meri zapaženo i u obrnutom smeru, verovatno će biti usporen nekoliko godina, a ne samo do leta ove godine. Nadajmo se da će to trajati kratko jer sloboda putovanja ključna je za sve vrste ljudskih sloboda.

I Srbija ima razloga da brine zbog posledica koje bi na svetskom planu mogla izazvati tekuća pandemija. Ne radi se samo o sudbini velikih kineskih investicija u istočnoj Srbiji (Smederevo i Bor) već i o turističkom razvoju i naglom povećanju investicija u hotele po banjama i planinama. Jer, u kalkulaciju njihove isplativosti uračunato je i snažno povećanje broja turista iz Azije (Kina, Iran i dr). To može da se desi i posle “korona krize” ukoliko druge jače evropske turističke zemlje uvedu ograničenja za turiste iz tih zemalja. Međutim, može da se desi i obrnuti trend, ako turisti iz Azije i iz Srbije ne mogu nastaviti putovanje u druge evropske zemlje.

Sve u svemu, teško je očekivati da će pandemija koja nas sada tera da se samozatvorimo u svoje stanove otići kao da je nije ni bilo već kroz koju sedmicu. Ostaće trajno ne samo pojačan strah od novih bolesti nego i od stranaca, što će sigurno uticati i na vladajuće političke trendove o čijoj perspektivi ovde ništa nije rečeno.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike