Dimitrije Boarov: Industrijske oscilacije

Samo gledaj industrijsku statistiku i sve će ti se kazati – to mi je, još dok sam bio sasvim mlad novinar, rekao jedan iskusni privredni analitičar. Zbog toga mi se nisu dopale vesti o praktičnoj industrijskoj stagnaciji u Srbiji ove godine, koje donosi oktobarski broj naše poznate ekonomske publikacije MAT.

Istina, Stojan Stamenković u oktobarskom MAT-u piše da su tekući trendovi proizvodnje ukupne industrije i prerađivačke industrije rastući, s tim što je “trendna vrednost” ukupne industrije veća od prošlogodišnjeg proseka za 0,1 odsto, dok je “trendna vrednost” proizvodnje prerađivačke industrije manja za 0,6 odsto. Tanko je to za ukupnu industriju da bi se ovogodišnji BDP Srbije “izvukao” do projektovanog ovogodišnjeg rasta BDP-a od 3,5 odsto, a veoma zabrinjavajuće za prerađivače, dodajem ja sa svojim “novinarskim mišljenjem”. To, uostalom, kasnije, u svojoj analizi na neki način kaže i Stojan Stamenković, uz procenu da će stvar možda popraviti izgradnja “Turskog toka”.

U stvari, kada ostavimo po strani trendove, vidimo, kaže dalje Stamenković, da je ona u prvom polugođu međugodišnje bila smanjena dva odsto, prvenstveno zbog pada proizvodnje prerađivačke industrije od 2,8 odsto. U julu je izgledalo da je konačno došlo do preokreta: ukupna industrijska proizvodnja međugodišnje je povećana 3,7 odsto, a proizvodnja prerađivačke industrije šest odsto. Međutim, prerađivačka industrija je u avgustu opet međugodišnje opala (1,8%), pa je to međugodišnji porast ukupne industrije u tom mesecu svelo na 0,5%. Kumulativni međugodišnji pad ukupne industrijske proizvodnje u periodu januar-avgust izneo je jedan odsto, a prerađivačke industrije 1,4 odsto.

Stamenković daje i kratku ovogodišnju istoriju velikih industrijskih oscilacija. Posle izostanka međugodišnjeg porasta proizvodnje prerađivačke industrije u novembru i znatnog pada u decembru prošle i januaru ove godine, ta proizvodnja je u februaru ove godine porasla 3,6 odsto, ali je u martu ponovo smanjena i to 6,3 odsto, u aprilu 0,7 odsto, u maju 1,6 odsto i u junu rekordnih 7,7 odsto. U julu je usledio preokret: međugodišnji porast šest odsto, uz desezonirani porast u tom mesecu 7,6 odsto. Međutim, preokret je bio privremen – u avgustu je opet usledio međugodišnji pad 1,8 odsto. Trend je prešao u rastući smer i sasvim se približio prošlogodišnjem proseku (niži je 0,6 odsto) iako je u avgustu ostvaren desezonirani pad 4,8 odsto.

Zašto ovde prenosim ovu gomilu procenata? Zato što oni pokazuju da je industrija Srbije u suštini po obimu mala i da rast ili pad proizvodnje u samo nekoliko sektora od meseca do meseca podiže ili obara statističke stope u prilično velikom rasponu. To, nadalje, znači da je industrija Srbije veoma osetljiva, ne samo prema incidentnim zastojima nego i prema promašajima ekonomske politike (od nefleksibilnog deviznog kursa do raznih drugih spoljnotrgovinskih mera povezanih s političkim turbulencijama u regionu i svetu).

Kad se pogledaju oblasti koje su ove godine dovele do “tapkanja u mestu” u prerađivačkoj industriji, može se uočiti da su glavni problemi koncentrisani u tri proizvodna sektora. To su prehrambena industrija, proizvodnja osnovnih metala i proizvodnja metalnih proizvoda (osim mašina). Te tri oblasti u avgustu su imale međugodišnji minus od tri odsto (naspram minusa 1,6 odsto svih prerađivača). Još konkretnije, Fijat u Kragujevcu u avgustu je potpuno obustavio proizvodnju, kineske Smederevska željezara i RTB Bor usporili su proizvodnju metala najviše zbog izvoznih kvota u Evropsku uniju. Da spomenemo da se u avgustu proizvodnja određenih metala survala čak do 40 odsto. Prehrambena industrija izgleda počinje da trpi posledice svinjske kuge, a to može da potraje.

Inače, RZS je objavio podatke o bruto domaćem proizvodu u 2018. Njegova vrednost iznela je oko 42,9 milijardi evra. U odnosu na 2017. – realni porast iznosio je 4,4 odsto.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike