Dimitrije Boarov: Fudbal i politika

Posle novog neuspeha fudbalske reprezentacije Srbije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, to jest nakon poraza od reprezenata Škotske prošle sedmice u Beogradu, a naročito nakon oportune izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da stanje u našem fudbalu nije dobro i da tamo stvari moraju da se menjaju, u našim medijima, i zavisnim i nezavisnim, pokrenula se olujna kampanja za “čišćenje” srpskog fudbalskog rukovodstva i promenu sistema u kojem taj sport opstajava.

Nemam ništa protiv, međutim, postavlja mi se pitanje zašto bi stanje u našem fudbalskom savezu moglo da bude bolje nego u Narodnoj skupštini Srbije, koja, kao vrhovni organ vlasti, nije u stanju da nas “odvede u Evropu” i duže od dvadeset godina (koliko se već ne kvalifikujemo na evropsko fudbalsko takmičenje). Spominjem prvenstveno naš parlament jer je njegov rad “najprovidniji” i možemo ga praktično gledati preko televizijskih ekrana. Pa ako se može kritikovati selektor u fudbalu, što ne bi mogao selektor u politici.

Evo, upravo je protekla jednodnevna skupštinska rasprava o drugom rebalansu državnog budžeta za ovu godinu, a naši poslanici nisu pokazali da razumeju o čemu se tu radi i nisu se potrudili ni da u njemu pronađu ni negativne ni pozitivne stvari. Čak nije postavljeno ni najprostije pitanje: zašto je bilo potrebno u junu ove godine deliti pomoć od 100 evra svakom građaninu Srbije, što je ukupno izašlo 500-600 miliona evra, da bi se u novembru iste godine od građana zatražilo da u narednom razdoblju “vrate” državi 880 miliona evra putem pokrivanja povećanja budžetskog deficita za istu godinu?

Odgovor na ovo pitanje nije baš jednostavan. Opozicija bi mogla da kaže (a i govori) da se ta pomoć morala deliti selektivno (prema imućstvu), a ne isključivo kao poklon vlasti svim glasačima uoči parlamentarnih izbora. Oni na vlasti bi mogli reći da je ta podrška građanstvu u tom trenutku bila veoma važna, da se umiri široko rasprostranjeni strah građanstva za golu egzistenciju usred korona-epidemije i da je tih 100 evra po glavi tada vredilo mnogo više od onoga što se u dugom razdoblju mora sakupiti da se minus pokrije, itd.

I upoređivanje Narodne skupštine i Fudbalskog saveza verovatno bi moglo biti izloženo kritici. U skupštinu se biraju “izabrani”, a ne nužno najbolji, a u fudbalsku reprezentaciju trenutno najbolji, prema oceni selektora. Zato fudbalskog selektora koji nema rezultat možemo menjati, a selektora Narodne skupštine, koji tvrdi da ima najbolji ekonomski rezultat u Evropi, ne možemo smenjivati bez volje naroda.

Slažem se da postoje mnoge razlike između fudbalskih i političkih selektora, ali u pogledu Evrope ne vidim razliku u rezultatu.

Borba za popravku stanja u srpskom fudbalu morala bi biti povezana s navodnim glavnim ciljem koalicije na “prelaznoj vlasti” – borbom protiv mafije, koju je patetično najavio sam predsednik Vučić. Jer, u našim medijima je već opšte mesto da su u klubovima najuticajnije “navijačke grupe” koje žive od kriminalnih poslova, pa i onih najopasnijih, u domenu trgovine narkoticima. Uostalom, kad god pogine neko iz kriminalnog miljea, objavi se da je žrtva “poznata policiji”, a ponekad se doda i poneka gotovo groteskna informacija. Na primer, da je dotični pre nekoliko godina osuđen na 10 godina robije. Pa kako je onda sada ubijen ispred neke garaže, a ne u zatvorskom kupatilu.

Prema mom ličnom uverenju, ne malu krivicu za propast srpskog fudbala snose i fudbalski treneri, često i bivši fudbaleri. Kad slušam te trenere preko televizije, uoči ili posle nekih utakmica, kako se “gađaju” pojedinim navodno stručnim izrazima (na primer, “slabostima na relaciji tranzicije”), shvatim da “kupovina diploma” kod nas nije bila ograničena samo na ekonomiju nego je postala megatrend čitavog obrazovnog sistema.

I na kraju, ali ne najmanje važno, treba se podsetiti da je Jugoslavija (naravno i Srbija) uvek imala po nekoliko velikih fudbalskih igrača – onih svetskog kalibra, bez kojih nema ni pobeda, što se u današnjoj generaciji teško može naći. To jest, kada otvorite televizor ili novine, kod nas u svemu, pa i u sportu, ima i mnogo velikih igrača i mnogo pobeda, a Evropa je sve dalje.

(Novi magazin)

Napišite komentar