Dimitrije Boarov: Dug put do boljeg rejtinga

Poslednji broj MAT-a, pored analize tekućih privrednih trendova, donosi i zanimljiv prilog Ivana Nikolića o perspektivama poboljšanja kreditnog rejtinga Srbije, koji bi trebalo očekivati na osnovu pozitivnih efekata finansijske konsolidacije i stabilizacije, što je već decembra 2018. rezultiralo dodeljivanjem ocene BB uz “pozitivne izglede”, koji je u svom izveštaju dala poznata agencija Standard i Purs.

Kako piše Nikolić, “ovo je najviši rejting koji je Republika Srbija dosad dobila od S&P, tj. od 1. novembra 2004, kada nam je prvi put dodeljen internacionalni rejting (tada B+) … Kako je kreditni rejting deskriptivna ocena kreditne sposobnosti, ovo znači da S&P procenjuje da je Republika Srbija trenutno na najvišem nivou finansijskog zdravlja i kondicije u ovom veku. Ipak, time ne možemo biti zadovoljni. Pomenuti nivo rejtinga Srbiju i dalje svrstava među zemlje sa neinvesticionim tj. špekulativnim rejtingom”.

Nikolić tome dodaje da “ukoliko pratimo dosadašnju dinamiku popravljanja kreditnog rejtinga, izvesno je da ćemo nivo BB+ dostići krajem ove godine. S obzirom na činjenicu da je nakon toga potrebno dodatna 24 meseca za promenu atributa sa stabilnog na pozitivni, sledi da ćemo do investicionog rejtinga čekati do kraja 2021”.

Navodim ove citate pre svega zbog toga da uočimo koliko je teško isplivati na “zelenu granu”, kada se kreditna sposobnost jedne države kompromituje. Uostalom, evo skraćeno prepričano, nešto bliske predistorije pozitivnom trendu u zaduživanju Srbije u poslednje dve godine koju, takođe, navodi Nikolić u spomenutom prilogu. U 2012. Srbija je zajmila 15,2 odsto BDP-a, godinu dana kasnije 16,5 odsto. Tokom 2017. ovaj iznos opada na 10,2 odsto, a u 2018. na samo 8,3 odsto BDP-a. U ovoj godini očekuje se zaduživanje u visini od oko 6,6 odsto BDP-a.

Iako je početkom ove godine, takođe prema podacima koje objavljuje MAT, deficit tekućeg računa platnog bilansa države porastao u prva dva meseca za 30,8 odsto (i iznosio je 455,4 miliona evra) prema istom razdoblju prošle godine, to automatski ne znači da sada dolazi trend u odnosima sa inostranstvom koji bi već ove godine bio zabrinjavajući i koji bi navodio na zaključak da će Srbija morati da se zaduži mnogo više u odnosu na svoj očekivani BDP. Što kažu, to zavisi i od visine platnog deficita i od visine bruto domaćeg proizvoda.

Sve u svemu, finansijska situacija Srbije trenutno je relativno povoljna jer kada se svemu navedenom dodaju i poznati podaci o suficitu budžeta opšte države u prvom kvartalu, može se razumeti i orijentacija da Narodna banka poveća zlatni udeo u rezervama za oko 10 tona (što se meni čini preteranim). Pa zašto se, uprkos svemu tome, širi utisak da je srpska ekonomija “fražilna”, kako se to kaže, i da na vidiku nisu stabilne perspektive ekonomskog rasta, uz obilniju i jeftiniju spoljnu kreditnu podršku? Neko će reći da je i to posledica žestoke unutrašnje političke borbe uoči redovnih parlamentarnih izbora iduće godine (ili prevremenih, svejedno)? No, nije stvar u toj političkoj borbi već u tome što se ona sve više sužava na kosovsko pitanje (pa i na odnose sa državama u regionu) i radikalizuje, uz epidemiju raznovrsnog nasilja.

Problem je, takođe, i u tome što se predizborna godina u većini država, a naročito u Srbiji, smatra lošom godinom za neke ozbiljnije reforme sistema. A reforme u Srbiji su već nekoliko godina u zastoju iako se stalno najavljuju kao politika modernizacije i digitalizacije.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike