Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Ono što je ovoga puta najzanimljivije jeste da je napad navodno izvršen dronovima koji su onesposobili preko polovine kapaciteta spomenutih postrojenja, te tako za neko vreme smanjili dnevnu ponudu saudijske nafte za oko 5,7 miliona barela dnevno. S obzirom na to da je poslednjih meseci svetsko tržište ukupno uzimalo oko 90 miliona barela nafte dnevno, jasno je da je udar dronovima ozbiljno smanjio ponudu, a jasno je i zašto je trenutno došlo i do skoka cena nafte na glavnim tržištima.

Naime, američka laka nafta poskupela je u ponedeljak na berzama za oko pet dolara po barelu (podigla se na 60,11 dolara po barelu), a severnomorski Brent skočio je u Londonu za 6,22 dolara po barelu (cena je bila 66,44 dolara za barel). Stručnjaci, međutim, smatraju da do kraja godine neće doći do nekog dramatičnog i dugoročnog skoka cena nafte baš uoči glavne sezone industrijske proizvodnje i grejanja na severnoj zemljinoj polulopti i da će se rast cena zaustaviti na nivou od oko 70 dolara za barel, što je cena koja odgovara i Moskvi i Vašingtonu.

Kako to obično biva, teroristički incidenti često više odgovaraju globalnim neprijateljima radikalnih islamista, među kojima su SAD najčešće na prvom mestu, nego što ugrožavaju vladajući ekonomski poredak. Prema prvim izjavama američkih zvaničnika (uključujući i predsednika Trampa), američke strateške rezerve nafte dovoljno su velike da mogu sprečiti neku veliku nestašicu nafte, koja bi otvorila prostor za “omekšavanje” izolacije Irana na svetskim tržištima nafte. Zapravo, američke strateške rezerve su na nivou od oko 630 miliona barela sirove nafte, što se smatra previsokim nivoom, a nisu male ni rezerve u samoj Saudijskoj Arabiji. Dakle, sve liči na scenario da se cena nafte u svetu pogura do nekih 70 dolara za barel, što odgovara američkim troškovima za proizvodnju nafte iz škriljaca, ali i Ruskoj Federaciji, koja razume da bi skupa nafta mogla da smanji njeno učešće u svetskoj razmeni. Istovremeno, napad dronovima na postrojenja u Abkoiku smanjiće i skupe viškove u rezervama.

Dakle, u ekonomskom smislu, razaranja izazvana dronovima na naftnim postrojenjima u Saudijskoj Arabiji ne bi trebalo mnogo da promene svetske privredne prilike u dogledno vreme, osim što ukazuju na “ranjivost” tih postrojenja prema novim oblicima terorističkih napada. Na stranu prividni paradoks da se oružje koje SAD i neke druge zemlje već duže vreme koriste za ubistva vođa radikalnih pokreta u Aziji sada “okreće” protiv interesa samih tih zemalja. I teroristi se “modernizuju”.

Iako malo znam o dronovima i njihovom, očigledno, ubrzanom razvoju kao razarajućeg oružja, pada mi na pamet da bi ta ubojna sredstva (paralelno sa “robotizacijom vojne snage” najrazvijenijih armija) teoretski mogla da “obore” cene klasičnog naoružanja, od tenkova i razarača do strateških raketa velikog dometa i sistema za odbranu od njih. Jer, čini mi se da sistemi Patriot ili S-400 za presretanje raketa ne mogu biti efikasni protiv dronova, kojima veličina ne raste paralelno sa moći razaranja, a kojima se domet stalno povećava. (Valjda se o tome razmišlja i u našem Ministarstvu odbrane, ako se ne razmišlja po redakcijama naših tabloida.)

Elem, u istoriji svetskog tržišta nafte teroristički napadi na naftna postrojenja obično nisu dovodili do “naftnih šokova”, pa verovatno neće ni ovih dana, osim ako se tim napadima ne pridruže neki drugi dubinski faktori koji su, na primer, upetostručili cene nafte početkom sedamdesetih godina prošlog veka.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike