Dimitrije Boarov: Ćudljiva nafta

Već smo na kraju četvrtog meseca ove godine, a još nije jasno kako će je svetska ekonomija pregurati. Nekada se, pre nekoliko godina, u ovo vreme o tekućim godišnjim izgledima privrede u svetu moglo, sa mnogo pouzdanja, govoriti na osnovu kretanja cene nafte na globalnom tržištu. Danas to nije moguće, pa se oni koji primećuju da je cena “brent” nafte prošle sedmice poskočila na oko 72 dolara po barelu, ne usuđuju da prognoziraju da će 2019. godina proteći u zavidnoj privrednoj konjunkturi.

Naime, eto primera iz prošle godine, kada je u januaru cena barela bila 66 dolara, pa je u oktobru skočila na 84 dolara, da na kraju, u decembru, padne na 59 dolara. Zbog toga, u prvom kvartalnom biltenu Nacionalnog naftnog komiteta Srbije Aleksandar Nedučin s mnogo opreznosti prenosi priče iz Norveške o “obnovljenom optimizmu” svetskih naftnih kompanija na početku ove godine i o “povratku samopouzdanja” kod njihovih menadžera (o čemu piše ugledni World Oil Magazin). Nedučin pri tome podseća da je OECD za ovu godinu već spustio prognozu privrednog rasta kod svojih članica sa 3,5 na 3,3 odsto, što svakako utiče na tražnju za naftom. Valjda zbog toga i poznati energetski stručnjak Čarls Nener ove godine čak očekuje pad cena nafte na svetskim berzama.

Možda je na aktuelni, prolećni skok cena nafte u svetu najviše uticala jesenja odluka OPEK-a da u prvom polugođu ove godine smanji ponudu nafte za oko 1,2 miliona barela dnevno. Ipak, čuvena agencija EIA smatra da će prosečna godišnja ponuda nafte u svetu ove godine iznositi oko 101 milion barela dnevno, naspram nešto oko 99,3 miliona tokom prošle godine. To bi, prema njenoj proceni, obezbedilo prosek cene barela tokom ove godine na oko 63 dolara.

Sa ruske strane“u šaljivom tonu” se zahvaljuje američkom predsedniku Trampu što je uveo sankcije Venecueli, što sada takođe podiže cenu nafte i prihode izvoznika (naročito izvoznika “kisele nafte” tipa “ural”). Rusi, načelno, ne likuju zbog porasta cene nafte iako su veliki izvoznici jer se plaše gubitka kupaca i jačanja američke konkurencije. Tako je ruski ministar finansija Anton Siluanov, usred Vašingtona, na jednom ekonomskom forumu nedavno izjavio da bi Rusija sa OPEK-om trebalo da dogovori porast proizvodnje nafte posle juna ove godine kako bi cena nafte pala i zaustavila ekspanziju američkog izvoza nafte iz škriljaca (ta nafta je skuplja od ruske u proizvodnji i alergična je na niske svetske cene). Izvoz nafte iz SAD, inače, iznosio je prošle godine oko dva miliona barela dnevno, skoro dvostruko više nego 2017.

Špekulanti na svetskim berzama ne haju mnogo za izjave onih koji očekuju stagnaciju na tržištima nafte, pa guraju cene naviše, uzdajući se najviše u stabilan privredni rast Kine i pad rezervi nafte u SAD. Uostalom, oni i žive od “duvanja u balone”, koje svojim mušterijama prikazuju kao ružičaste. Uostalom, velika kriza u naftnoj branši, prema opštim procenama, ne može krenuti pre 2025, kada se očekuje da će svetsko tržište automobila početi da zapljuskuju talasi elektromobila po široko prihvatljivim cenama.

Srbiju ne može toliko ugroziti skok cena nafte u svetu koliko je može uzdrmati neka velika recesija. Ipak, cene goriva u Srbiji su, zbog veoma visokih akciza i zahvatanja države, na prilično visokom nivou za domaće kupce. Na primer, među 11 država našeg regiona po visini cena za potrošače Srbija je na šestom mestu po ceni benzina, na trećem mestu po ceni dizela i na trećem mestu po ceni auto-gasa. A od tih 11 država regiona devet imaju veći BDP per capita od Srbije.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike