Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

Tako je Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta u Beogradu u izjavi Tanjugu (početkom ove sedmice) procenio da je “potpuno jasno da napuštamo rigorozne mere štednje i da je pravi momenat za fiskalnu relaksaciju, s obzirom na to da se čini da imamo blage znake hlađenja konjunkture, pogotovo u industriji, pre svega prerađivačkoj industriji. Dobro je da je sada težište na razvoju”.

Od spomenuta “tri pravca” ka podršci razvoju (veće plate, smanjenje opterećenja privrede i porast javnih investicija) – poznato je, zasad, da će primanja zaposlenih u javnom sektoru iduće godine porasti između sedam i 12 odsto, da će fiskalno opterećenje rada biti smanjeno za oko jedan odsto, te da će se povećati izdvajanja za javne investicije za oko 30 milijardi dinara. Nikolić je u spomenutom intervjuu Tanjugu posebno ocenio da je “dobro da država daje takt investicijama i, ako pogledamo izvore rasta sa proizvodne strane, jasno je da rast nosi građevinarstvo i da je reč o infrastrukturnim projektima. Ali, to se takvim intenzitetom neće nastaviti dogodine, budući da ne možemo održati stopu rasta u građevinarstvu od 25 odsto”.

Nikolićevo upozorenje da je građevinarstvo u Srbiji ove godine abnormalno povećalo aktivnost, pa je nerealno očekivati da ono može i iduće godine održati visok porast radova, svakako je na mestu. Pri tome treba imati u vidu da ono i inače ne utiče na opštu konjunkturu srpske privrede onoliko koliko je uticalo u nekadašnje, socijalističko vreme jer ne samo da se smanjuje učešće domaće industrije u ugradnji opreme u nove objekte nego i same građevinske radove sve više preuzimaju stranci.

U tom pravcu dovoljno je ovde samo ovlaš izneti nekoliko primera. Evo, u Novom Sadu u izgradnji novog, velikog trgovinskog centra “Promenada” multinacionalnog Lidla radili su uglavnom rumunske firme i rumunski građevinski radnici (na stranu što se oko ovog objekta već zavrtela priča da odobreni projekat nije poštovan i da će biti ugroženo ne samo vodosnabdevanje nego i atmosferska kanalizacija celog grada). Zatim, novi čortanovački željeznički tunel na pruzi Beograd – Novi Sad grade Rusi, na koridoru 11 rade Kinezi, budući “Šumadijski koridor” navodno će graditi američki (bolje reći internacionalni) Behtel, itd. Srpsko građevinarstvo je očigledno ostalo bez krupnijih građevinskih firmi i tehnološki je toliko zaostalo da retko uspeva da dobije krupnije poslove.

Ivan Nikolić, što je zanimljivo, smatra da su projekcije budžeta Srbije za 2019. godinu, u pogledu stope rasta, “konzervativne”, što je u ekonomiji praktično postao eufemizam za oprezno, skromno i realistično planiranje budućnosti. On tako spominje da se posle očekivanog ovogodišnjeg porasta BDP-a Srbije od 4,2 odsto, za iduću godinu projektuje stopa realnog rasta od 3,5 odsto, četiri odsto za 2020. i u 2021. godini isto četiri odsto. Sve će to, naravno, zavisiti i od ekonomskih trendova u svetu.

Prema svemu što smo ovde citirali, stiče se utisak da kvalifikovanje obrisa budžeta za iduću godinu kao “razvojnog budžeta” spada u domen “prejake retorike” iako je u stručnoj terminologiji takvo kvalifikovanje korektno kada se budžetska potrošnja koristi makar i za relativno skroman privredni rast u budućnosti. Sa ovakvim zastojem u reformama u Srbiji (navodno zbog Kosovskog pitanja), o čemu postoje brojna svedočanstva, i s pogoršanjem uslova poslovanja (slučaj Duing biznis liste) “konzervativne” projektovane stope privrednog rasta veće od 3-4 odsto godišnje doista deluju nedostižno.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike