Dimitrije Boarov: Budžet, struja i stari automobili

Kad pogledate vesti o potezima tekuće ekonomske politike u Srbiji uočićete da se za iduću godinu ne planiraju nikakvi krupniji potezi, osim što se ide na nešto značajnije povećanje plata i penzija, što je, naravno, u vezi sa dolazećim parlamentarnim izborima.

Naime, prema onome što zasad znamo o projekciji budžeta Srbije za 2020, planiraju se ukupni prihodi od 1.314,5 milijardi, a ukupni rashodi od 1.334,7 milijardi dinara. To znači da se, u odnosu na ovu godinu državni budžet iduće godine povećava na strani prihoda za oko 1,6 odsto, a na strani rashoda za oko 2,7 odsto – a to dalje znači da se, uz očekivanu nisku inflaciju, malo šta menja u finansijskoj politici i da budžetski deficit ostaje nizak.

Istina, u strukturi projektovanog budžeta za iduću godinu znatno rastu izdaci za plate u javnom sektoru, koji će se povećati sa ovogodišnjih 229,4 na 295,4 milijardi dinara ili za 31 odsto. Za penzije se planira porast od oko 5,4 odsto. S obzirom na to da su plate javnog sektora i ove godine rasle blizu 10 odsto, može se reći da je na tom polju raspodele Vlada Srbije baš odrešila kesu za svoje uposlenike, uoči parlamentarnih izbora.

Na svim drugim poljima Vlada i ne pokušava nešto bitnije da promeni. Na primer, ona je poslala signal Agenciji za energetiku, koja nominalno daje saglasnost za poskupljenje električne energije, da se od 1. decembra počne sa poskupljenjem struje za 3,9 odsto, tako da prosečna cena kilovat-sata dostigne 9,4 dinara. Budući da cena struje u Srbiji praktično nije menjana već dve godine, to poskupljenje, u stvari, samo pokriva inflaciono obezvređivanje prihoda EPS-a. Sugestije MMF-a ciljale su daleko ozbiljnije povećanje tih cena, a predviđene najnužnije investicije EPS-a (povezane sa dekarbonifikacijom) od oko dve milijarde evra, naravno da bi podrazumevale osetno poskupljenje. Tako da su preuranjene ocene da Vlada Srbije napušta politiku “subvencionisanja” potrošača elektroenergije radi održanja socijalnog mira.

Uostalom, kako već piše Danas (2-3 novembra), cena struje u Srbiji je 7,2 odsto niža od cene u Makedoniji, 24 odsto je niža od cene u BiH, 35,8 odsto je niža nego u Bugarskoj, 79,97 odsto nego u Hrvatskoj, 85 odsto nego u Rumuniji, a 125 odsto nego u Sloveniji. Ove gotovo frapantne podatke izneo je na RTS-u sam ministar energetike Aleksandar Antić. Antić, međutim, nije bio opširan u objašnjenju – otkud nam toliki “zaostatak” u cenama struje i zašto se on ne smanjuje. Nije samo reč o neracionalnom instrumentu socijalne politike nego verovatno i o aranžmanima sa stranim investitorima u proizvodnju metala u Srbiji (Bor i Smederevo), kod kojih je trošak za struju značajna stavka u troškovima.

Činjenica da je Beograd nedavno bio najzagađeniji grad na svetu (sada je to Nju Delhi, sa svojih 20 miliona stanovnika) i da je to delimično posledica i visoke zastupljenosti termoelektrana na ugalj u strukturi naše proizvodnje elektroenergije samo nas podseća da će nam se ceh niske cene struje kad-tad obiti o glavu. Pri tome, Vlada Srbije pokazuje i veliku indolenciju prema problemu vazdušnog zagađenja naših gradova koje izazivaju sve brojnija drumska vozila (sada ih u Srbiji ukupno ima oko 2,5 miliona registrovanih). Tako je za devet meseci ove godine prodato 26.500 novih drumskih vozila, a oko 115.000 polovnih. Neki stručnjaci tvrde da je među prodatim polovnjacima preko 50 odsto onih starijih od 14 godina, sa odavno prevaziđenim motorima koji bljuju znatno zagađenje vazduha. Naravno da bi dodatno ograničenje starosti uvoznih polovnjaka bio udarac na sirotinju, ali Vlada mora da vodi računa o zdravlju celokupnog građanstva.

Neko će reći da niko ne eksperimentiše s tekućom ekonomskom politikom uoči “reizbora”. No, pošto je u Srbiji nekako “predizborna dramatika” postala “kontinuirano stanje” i večito opravdanje za “status quo”, odomaćila se i politika “netalasanja” u ekonomskoj sferi, gde stvari navodno dobro stoje. Takva politika, međutim, može biti “zatečena” kod svake promene svetske ekonomske dinamike.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike