Koliko su mladi aktivni u stvaranju boljeg života u Srbiji i daje li im sistem vetar u leđa

Vera, da mogu da menjaju svet, spremnost da idu glavom kroz zid u borbi za istinu i pravdu, odlučnost da rade i za opšte dobro, obično se pripisuju mladosti. Otpisuju li to ponekad mladi zarad dobrog automobila, stana, luksuznih putovanja?

"Mi živimo u kapitalističkom svetu gde je novac postao merilo svega i gde se mladi u tom smislu više orijentišu ka karijeri i materijalnim postignućima nego što se okreću ka idealima, to ne znači da su svi mladi takvi, već govorimo o opštim trendovima. Mi na neki način infantilizujemo mlade, to znači zapravo i ako dolaze određene ideje i akcije sa njihove strane, mi to odbacujemo smatrajući da oni nisu zreli ili da njihove ideje i akcije nisu realne, da ciljevi nisu realni, i zapravo ih ne uzimamo kao ozbiljne aktere na način kako je to bilo nekada", rekao je sociolog prof. Dalibor Petrović.

Oni koji uprkos tome ne odustaju, bilo da deluju u grupi ili pojedinačno, treba da imaju plan akcije, kažu stručnjaci. Važno je i da ne opterećuju sebe očekivanjima da će odmah napraviti velike promene, već da ka cilju idu korak po korak, strpljivo. Koliko će da istražuju svet i da budu pokretači napretka zavisi i od uticaja porodice, škole, medija, društva u celini.

"Čini mi se da postoji taj jedan narativ koji sad već možda ulazi u transgeneracijsku priču, da postaje kulturološki skript jednog naroda, a to je ne menjaj, ćuti, ne talasaj, ne ističi se previše, gledaj da se uklopiš, ali ne možemo uvek utonuti, utopiti se u taj komformizam, prosto u prirodi čoveka je da bude aktivan, da menja sebe i svet oko sebe", kaže psihoterapeutkinja prof. Aleksandra Đurić.

Kada se okrenu oko sebe, iskustva mladih koji ne sede skrštenih ruku, govore da im stariji i sistem neretko lome krila.

"Sistem ne daje vetar u leđa mladima i šalje jasnu poruku vi nama niste važni. Kako? Tako što svega šest jedinica lokalnih samouprava ima sve mehanizme omladinske politike, odnosno mehanizme za uključivanje mladih – 80 posto nema opredeljenja budžetska sredstva za mlade, a 70 posto njih nema akcioni plan koji je dokument koji govori kako se uključuju mladi, na koji način i u kojoj meri. Sve to nekako dovodi do osećaja isključenosti", ističe Jovana Božičković iz Krovne organizacija mladih Srbije.

Istraživanja ukazuju na pasivnost – većina mladih nije spremna da učestvuje u radu tela koje inicira ili donosi odluke od značaja za mlade, najčešće jer nemaju dovoljno informacija o radu tog tela i zato što smatraju da se njihovim angažovanjem ništa ne bi promenilo.

"Siguran sam da ćemo kao Ministarstvo u narednom periodu sada kada budemo radili Nacrt zakona o mladima i novu reviziju nacionalne Strategije za mlade da se potrudimo da mladima na lokalu i kancelarijama za mlade omogućimo što veće poluge u učešću i donošenju odluka na lokalu", navodi Milan Savić, državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta.

Mnogi gradovi i mnoge opštine rade na izradi akcionog plana za mlade, dok oko 40 ima taj dokument, podatak je koji iznosi Ministarstvo omladine. Kažu da veliki deo jedinica lokalnih samouprava nema opredeljen novac za mlade jer im je koronavirus nametnuo da prekrajaju svoj budžet.

Mladi koji ne pristaju na prekrajanje, žele da ostanu svoji, ne prihvataju odgovor da je njihova borba, borba sa vetrenjačama, i da treba da odustanu, nekada su izopšteni, neshvaćeni, neprihvaćeni, u svojoj okolini, pa i izloženi pokušajima omalovažavanja i ponižanvanja. Ako niste spremni da budete aktivni, onda bar nemojte da stajete na put onima koji jesu.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар