Kako najmlađi podnose vrućine – šta roditelji treba da znaju

Predsednik Udruženja pedijatara Srbije prof. dr Georgios Konstantinidis rekao je za RTS da su deca osetljivija na visoke temperature i da lakše podležu negativnim efektima toplote sunca i da su skloniji sunčanici i pregrevanju.

"Sasvim sigurno da je potrebna zaštita, pre svega glave sa nekim kačketom. Izbegavati neko vreme od 12 do 15, do 17 sati. Sad je već i do 17 sati toplo, uz hlađenje, kupanje i sve ostalo. Ukoliko se pojavi povišena telesna temperatura, treba pomisliti kad su ovakvi dani da je to posledica povišene temperature napolju. Možda će jedna doza brufena ili tuširanje mlakom ili hladnom vodom rešiti situaciju", rekao je Konstantinidis.

Ipak, napomenuo je, ne treba isključiti mogućnost infekcije i u tom slučaju bi se trebalo obratiti pedijatru.

Govoreći o boravku dece i mladih u klimatizovanom prostorijama, Konstantinidis je rekao da razlika u temperaturi ne bi trebalo da bude veća od pet do deset stepeni, ali i da je ponekad nemoguće napraviti idealnu razliku u temperaturi.

"Naša deca su, kao i mi, pravljena za našu planetu. Ne bih tu bio previše paranoidan, ali svakako treba izbegavati ekstreme i ne ući sa 45 na 25 stepeni, jer je to svakako rizik da se neka bolest razvije u takvim slučajevima", istakao je Georgios Konstantinidis.

Naglasio je da su deca osetljivija nego odrasli i da to treba uvek imati na pameti.

"Koliko god da su na neke stvari, kao što je recimo korona, oni otporniji, u načelu, na sve bolesti i patološka stanja, ona su osetljivija", kazao je Konstantinidis.

Kada je reč o putovanjima, predsednik Udruženja pedijatara Srbije je rekao da bi, kao i kod odraslih, trebalo izbeći putničku dijareju i da se savremena medicina sve više bazira na prevenciji i dobrom odabiru probiotika.

"Pre putovanja treba uzeti odgovarajući probiotski preparat, imajući u vidu činjenicu da su sve veće relevantne studije pokazale da ukoliko uzmemo dobro odabrani preparat pre puta možemo sprečiti dijareju koja se neretko, odnosno vrlo često, javlja, a kod dece se u nekim situacijama javlja češće nego kod odraslih", istakao je Konstantinidis.

Preporuke za vakcinaciju dece od 12 do 15 godina 

Govoreći o vakcinaciji dece protiv koronavirusa, Konstantinidis je naveo da je Udruženje pedijatara donelo preporuke za vakcinaciju dece od 12 do 15 godina i da su te preporuke prihvatili Nacionalna agencija za imunizaciju i Institut "Batut".

"Mi smo u dogovoru sa njima formirali konačne smernice i one podrazumevaju da sva deca koja su u riziku, odnosno koja imaju neku tešku hroničnu bolest, odnosno komorbiditet, koja su u riziku da dobiju težak oblik kliničke slike korone, treba da prime vakcinu. To su onkološki, imunološki pacijenti, sa metaboličkim bolestima", kazao je Konstantinidis.

Naglasio je da su preporučili da, prema iskustvu iz pandemije, sva gojazna deca prime vakcinu, pošto se kod njih razvijala najteža klinička slika.

"Dakle, u riziku, ja bih rekao, obavezno. Kad se putuje, preporuka, a svi drugi – bilo bi dobro. To je u skladu sa aktuelnim svetskim stavovima koji su trenutno na medicinskom tržištu", poručio je Georgios Konstantinidis.

Dodao je da je za decu u riziku za vakcinaciju potrebna saglasnost lekara subspecijaliste koji vodi osnovnu bolest, a da zdrava deca ne treba da idu na neke posebne preglede, već da se pregledaju kao za svaku vakcinu, uz saglasnost roditelja.

Podsetio je da je za decu isključivo registrovana vakcina koju proizvode "Fajzer" i "Biontek".

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар