Kako je pasulj postao žrtva migracija

Nema logičnijeg mesta za organizovanje "Pasuljijade" od Velikog Gradišta. Jer ovo je postojbina pasulja gradištanca.

Gradištanac ima jednu neobičnu osobinu, voli društvo, odnosno, ne može bez kukuruza, jer se penje uz njegovu stabljiku.

Mihailo Vlajković iz sela Tribrode kaže da se pasulj proizvodio u združenoj setvi sa kukuruzom. "Kada je počela mašinska berba, više nije mogla da se radi proizvodnja pasulja", ukazuje Vlajković.

Pasulj gradištanac je na neki način žrtva migracija iz gradištanskog kraja, odakle su mnogi otišli na rad u inostranstvo.

Toplica Živojinović iz Desina ističe da su sela opustela i da su ostali stariji, koji ne mogu da se bave uzgajanjem pasulja.

Pokazuje gradištanac, na parceli od trideset ari, koja, kako ističe nije prskana. "Kopalo se tri puta, samo motika, nema ničeg drugog", dodaje Živojinović.

Iako posustaje na njivama, pasulj gradištanac, zbog svojih karakteristika, i dalje dominira u loncu. Barem tako tvrde domaćice.

"Odlično se kuva. Sat i po vremena treba da se skuva pasulj. Ako ga potopite uveče, skuvaće se za sat vremena", kaže Gorica Živojinović.

Pasulj gradištanac za sada nekako odoleva inostranim konkurentima. Ima ga, doduše, sve manje, ali postojaće dok god bude kulinara i zaljubljenika u njegov ukus.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike