Kako izabrati odgovarajući starački dom

ŽIVOT u domu i dalje je za mnoge tabu tema u Srbiji, iako u zapadnim zemljama već decenijama postoje ustanove koje su bolje od najluksuznijih kuća u kojima penzioneri žive. U Srbiji se stari i dalje osećaju odbačeno i uvređeno ukoliko moraju da budu smešteni u dom. Ovo se dešava, čak, i u situacijama kada nisu sposobni da brinu o sebi. Priče o odlasku u dom su nešto što se u Srbiji izbegava, zbog čega recimo u opštini Zvezdara često organizuju razgovor na tu temu, ali i posete domovima, kako bi stariji videli da to nije bauk. Međutim, najvažnije je odabrati dom po svojoj meri, jer ukoliko se mlađi penzioner odluči da živi pod zajedničkim krovom može da uživa u prednostima doma. Isto važi i za nepokretne osobe kojima dom pruža celodnevnu zdravstvenu negu. Pročitajte još – Domovi za stare čekaju isplatu PREDNOSTI Najveća prednost života u domu je druženje. Sa godinama i hroničnim bolestima ljudi se povlače u sebe i najveći deo vremena provode ispred televizora. Osobama koje retko izlaze iz kuće svaki odlazak do prodavnice počinje da predstavlja problem, a vremenske prilike su im odličan izgovor. Takođe, teško je kuvati za jednu osobu, a jednolična ishrana sa nekretanjem pogubna je kombinacija za organizam. Pored toga što stanari domova u svakom trenutku imaju nadzor i negu, svakog dana jedu kuvanu hranu. Gotovo da i ne postoji dom koji stanarima ne nudi kuhinju u kojoj mogu da spreme hranu koju oni žele, a apsolutno svi nude frižidere i čajne kuhinje. U nekim domovima stanare uključuju u pripremu hrane, ukoliko to žele.5. KORAKA DO ODABIRA DOMA: 1. Proveriti da li dom ima licencu 2. Posetiti dom gradskim prevozom 3. Upoznati osoblje, ali i stanare 4. Raspitati se detaljno o uslovima života 5. Napraviti realnu računicu I najvitalniji penzioneri često zaboravljaju da popiju terapiju, a to se u domu ne dešava. Brojne dodatne aktivnosti su jedna od najvećih prednosti, jer čovek ne može da bude usamljen. I oni najokoreliji usamljenici vremenom stiču prijatelje, ako ništa drugo zbliži ih nezadovoljstvo što više ne žive sa svojom decom. Pored šetnje, na koju zaposleni podstiču stanare, pošto je neophodna za zdravlje, organizuju i rekreaciju, tai či i gimnastiku prilagođenu stanarima. Dodatne aktivnosti pomažu starijima da razvijaju motoriku, čime se usporava proces starenja. Mnogi su upravo u domu otkrili neki talenat, a novije penzionerke su tek u trećem dobu naučile da šiju, štrikaju, vezu, heklaju… Slikarske radionice su redovna pojava, a organizuju i časove dekupaža. Dakle, najveća prednost je što je sva rekreacija besplatna i nije daleko od sobe.Foto P.Milošević MANE Osobe koje se teže kreću plaše se da, ukoliko pređu u dom, više nigde neće izlaziti. Ovo je delimično tačno, jer osoblje u svim domovima služi upravo da bi pomoglo stanarima da se što više kreću. Ko želi sam da šeta, jer dom nije zatvorena ustanova, važno je da odabere dom u čijoj blizini se nalaze radnja i autobuska stanica. Pročitajte još – Država će dotirati domove za stare Za mnoge je najveća mana to što odlazak u dom znači prekid kontakata sa starim komšilukom. U isto vreme, ovi ljudi ne razmišljaju da se i kontakti vremenom menjaju. Neki su navikli da idu u određeni supermarket i ne prihvataju činjenicu da su sve radnje u osnovi iste. Sve ređi izlazak iz kuće kod mnogih izaziva strah od ljudi i, bez obzira na to što više nemaju kontakte sa starim prijateljima, ne žele da sklapaju nova prijateljstva. Ima ljudi koji ni po koju cenu ne žele da odu u dom za stare, a za gerontodomaćicu nemaju uslove ili se prijave kada je kasno. Ni u domovima ne primaju sve osobe, jer prioritet imaju penzioneri koji dolaze u dogovoru sa decom. Uostalom, postoje ljudi koji ne mogu da se prilagode životu u domu, jer nisu navikli na kontakte sa ljudima. Najveća mana za mnoge stare je činjenica da kada žive u domu njihova deca znaju da im ništa neće nedostajati, pa se plaše da ih više neće posećivati. Ovo nije tačno, pogotovo u slučajevima kada zbog bolesti i starosti, penzioneri više nisu u stanju da održavaju higijenu, a u domu je to obavezno. NEMA NAZAD? PENZIONERI koji su u stanju da sami donose odluke i brinu o sebi, mogu da probaju kakav je život u domu. Nije redak slučaj da osoba koja je puna elana otišla u dom, posle dva meseca (koliko je potrebno da se čovek navikne na novi prostor) odluči da se vrati kući. Međutim, oni koji ne mogu da brinu o sebi nemaju „taj luksuz“. Zbog toga je najbolje planirati sopstvenu starost i dobro proceniti svoje snage.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike