KAKO DA NAS BUDE VIŠE: Ključna je podrška ženi

DA bi žena u Srbiji odlučila da rodi drugo, a zatim i treće dete, što je glavni preduslov za povećanje nataliteta, važno je da rođenje prvog nije doživela kao stres i teret. Da bi majka imala ovu vrstu komfora, mora da bude sigurna na tržištu rada, raspolaže uslovima za odgajanje podmlatka i da teret roditeljstva deli sa društvenom zajednicom. Da je državna podrška porodici neuporedivo važniji faktor od puke isplate novca, smatra demograf Vladimir Nikitović, koji se godinama bavi proučavanjem demografskih kretanja stanovništva Srbije. Rešenje za povećanje populacije on vidi u stvaranju društvene atmosfere u kojoj će se žene lakše odlučivati na rađanje. Pročitajte još – Pročitajte još – Zamke nezdravog egoizma – Sigurnost žene na tržištu rada neuporedivo je važniji faktor od direktne novčane pomoći – navodi Nikitović. – Isplata naknade za prvo dete ne bi trebalo da bude mera populacione politike, jer istraživanja govore da ljudi relativno lako prvi put stupaju u roditeljstvo. Podsticajne mere za drugo i treće dete su korisne, ali ne i presudne u povećanju nataliteta. Trenutna izdvajanja nisu mala i veliko su opterećenje za državu. Problem dodatno komplikuje što ni mnogo veći procenat ne garantuje populacioni skok. Ni mnogo bogatije zemlje ne usuđuju se to da rade. Pročitajte još – SRBIJA JE NA IVICI DEMOGRAFSKE KATASTROFE: Zemlja koja može da nestane Stanovništvo Srbije pripada mediteranskom kulturološkom krugu koji podrazumeva specifičnu ulogu žene u društvu koje nije doživelo potpunu transformaciju rodnih uloga. Bez obzira na emancipaciju, supruga i majka i danas je stub domaćinstva, što je veliki izazov za svaku ženu. U Skandinaviji dobre rezultate su dale mere koje su podsticale podelu tereta roditeljstva između supružnika. – Mali pomaci su napravljeni i kod nas preko porodiljskog bolovanja za muškarce, ali to još uvek nije dovoljno. Problem kod nas leži i u krutom sistemu porodiljskih bolovanja. U svetu je to mnogo fleksibilnije, što majci omogućava da svoje vreme i angžaman određuje prema svojim potrebama, navikama i mogućnostima. To se mora rešiti sa poslodavcima, koji bi takođe trebalo da imaju neku vrstu benefita od blagonaklonog odnosa prema zaposlenim porodiljama.Neka od 5.000 naselja u Srbiji neće moći da opstanu Nikitović tvrdi da novac nije presudni faktor u donošenju odluke o rađanju. To posebno važi kod dolaska na svet prvog deteta. Trudnoća i prvih nekoliko godina podizanja novorođenčeta igraju verovatno najvažniju ulogu u donošenju roditeljske odluke o rađanju drugog i svakog narednog deteta. Za stvaranje ovakve klime, međutim, potrebna je jaka ekonomska osnova države. – Ekonomija mora da bude jaka, ali ne u smislu visine plate. Ne treba imati iluzije da bi se mnogo više dece rađalo kada bi u Srbiji iznos prosečne zarade bio hiljadu ili dve hiljade evra. Potrebne su nam snažne institucije koje mogu da podrže porodicu. Ovaj model odavno je isproban u skandinavskim zemljama i smatra se najefikasnijim – govori naš sagovornik. Pročitajte još – Kad gazda majci nije maćeha Ekonomska moć, međutim, omogućava institucionalnu snagu za podršku roditeljstvu i porodici. To podrazumeva dostupnost vrtića, zdravstvene zaštite, servisa za pomoć ženama koje bi trebalo da finansiraju lokalne samouprave… Tako se stvara milje u kome žena usvaja poruku da je rađanje poželjno i da je život sa većim broj dece nije teret. Popravljanje demografske slike stanovništva dug je i složen proces, koji prve rezultate daje tek za nekoliko decenija. Sagovornik „Novosti“, međutim, podseća i da brojnost jedne nacije odavno više nije i pokazatelj njenog uspeha i međunarodne kurentnosti. – Srbija mora da se pozabavi i kvalitetom svog stanovništva, što je moguće dostići za relativno kratko vreme. Povećanje brojnosti tako bi se našlo u drugoj fazi reforme populacione politike – smatra Nikitović.Za dve godine RS napustilo 60.000 ljudi, Foto: V. D. SRBIJA IMA PREVIŠE SELA NESTAJANjE sela koje se najčešće pripisuje beloj kugi, prema Vladimiru Nikitoviću, prirodan je i neizbežan proces. U Srbiji postoji oko 5.000 naselja, a ovoliki broj po gotovo svim standardima je – nepotreban. – Urbanizacija je nezaustavljiv proces, a Srbija i u tom smislu kasni za svetom. Kod nas postoji preveliki broj sela kao relikt prošlosti još iz turskog doba. Mnoga sela kod nas su izgubila smisao postojanja još u 19. veku. Srbiji ne treba toliki broj naselja, niti je bitno da ona budu brojna. Neuporedivo je važnije da budu osmišljena, infrastrukturno razvijena i sa iskorišćenim ekonomskim potencijalom – navodi Nikitović. Pročitajte još – Slavica Đukić Dejanović: Nije sve u novcu IMIGRANTSKI IMPULS NAŠOJ zemlji je, sviđalo nam se to ili ne, potreban imigrantski impuls. Demograf Nikitović podseća da su demografski faktori kod nas slični kao u Španiji, Grčkoj, Francuskoj ili Italiji. Ove zemlje imale su veliki odliv stanovnika, ali su se, uprkos kulturološkim i tradiocionalističkim barijerama, brzo našle u imigrantskom procesu. – Ne zaboravimo da se populacija Srbije menjala kroz istoriju. Setimo se, uostalom, stanovništva Beograda pre tri veka kada Srba gotovo da nije ni bilo – navodi naš sagovornik.Vladimir Nikitović NATALITET U CG: PRAZNI SE SEVERNI DEO ZEMLjE IZ GODINE u godinu, Crna Gora beleži dramatičan pad nataliteta, iako je, kako piše u Nacionalnoj strategiji održivog razvoja do 2030. godine, „posvećenost nadležnih politici održivog razvoja neupitna“. Statistički podaci pokazuju da se prirodni priraštaj smanjio sa 5.636 (1991. godine) na 1.368 u 2011. Naredne, 2012, ostvaren je nešto veći priraštaj od 1.537 ljudi, dve godine kasnije 1.500, da bi 2016. godine pao na 1.105, saopštili su iz Monstata. Zavod za statistiku još nije objavio demografsku sliku Crne Gore za 2017, ali podaci za prva četiri meseca prošle godine pokazuju da je prirodni priraštaj negativan u čak 16 opština, i to većinom na severu države. Iza Pljevalja najveći negativan priraštaj imao je Nikšić („minus“ 80 duša), zatim Berane (39), Cetinje i Kolašin (22), Žabljak (20), Plužine (19), Bijelo Polje (18), koliko i Mojkovac, potom Gusinje (15), Andrijevica, Herceg Novi i Ulcinj sa „minus 13“. Pozitivan prirodni priraštaj ostvaren je u Rožajama, Plavu, Podgorici, Budvi, Kotoru, Tivtu, Baru, dok je negativan od primorskih opština zabeležen u Herceg Novom i Ulcinju. Da su ovi podaci i te kako za brigu, govori informacija iz projekta Ujedinjenih nacija, koji se navode u Nacionalnoj strategiji. Prema njima, negativni demografski trendovi do 2050. godine usloviće smanjenje broja stanovnika u Crnoj Gori od oko 8,2 odsto, pa će 2050. godine od mora do Durmitora živeti svega 574.000 stanovnika, što približno odgovara brojci s kraja sedamdesetih godina prošlog veka. Ujedinjene nacije predviđaju da će do 2100. godine u Crnoj Gori biti još manje stanovnika, svega 437.000! (B. R.)Foto: Thinkstock NATALITET U RS: IZUMIRANjE I ISELjAVANjE U REPUBLICI Srpskoj od 2010. godine traje negativan prirodni priraštaj, a u poslednjih sedam godina Srpska je ostala bez 30.000 stanovnika kada se uzme razlika umrlih i rođenih. U poslednjih sedam godina u Srpskoj samo se 2010. godine rodilo više od 10.000 beba, a za sve ostale godine taj se broj kretao između 9.300 i 9.900. Rekordna godina po broju rođenih je bila 2010. i tada je rođeno 10.147 beba u Srpskoj. Najmanje u poslednjih sedam godina rođeno je 2014, i to 9.335 beba. Kada se govori o broju umrlih građana u Srpskoj, brojka na godišnjem nivou se kreće između 13.500 pa do 15.000 umrlih. Najviše građana, 15.000, umrlo je 2015. godine, a najmanje 2010. godine, 13.517. Osim negativnog prirodnog priraštaja, Republiku Srpsku je zahvatio i proces migracija: ljudi masovno odlaze iz Srpske za poslom u zemlje Zapadne Evrope. Prema podacima demografa, u poslednje dve godine Republiku Srpsku je napustilo oko 60.000 građana! Po rečima Aleksandra Čavića, demografa, to znači da godišnje Srpska ostaje čak bez 30.000 ljudi. – Nažalost, nema tačne evidencije pa je možda ovaj broj i veći. Ukoliko se migracija iz Srpske nastavi ovim tempom, sigurno je da će Srpska postati zemlja staraca – kaže Čavić. (S. M.)

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike