Kako će rat u Ukrajini uticati na globalnu bitku protiv klimatskih promena

U Srbiji su se sredinom prošlog veka, toplotni talasi dešavali u proseku jednom u dve godine, a danas čak tri do četiri puta godišnje.

Konstatacija da se u Srbiji i regionu klimatske promene odvijaju dvostruko brže od globalnog proseka, Vladimir Đurđević ističe da to dolazi od prosečnog porasta godišnje temperature.

"Može se reći da su te promene ovde dvostruko brže budući da se prosečna godišnja temperatura vazduha od kraja 19. veka povećala za dva i po stepena, dok je svetski prosek 1,2", navodi Đurđević.

Ukazuje na to da jugoistočna Evropa i region Mediterana prednjače i po broju toplotnih talasa i dana sa ekstremnim padavinama.

Klimatske promene su izražene i društvo treba da se radi na prilagođavanju tim promenama, naglašava Đurđević.

Podsećajući se leta 2012. godine sa četiri intenzivna toplotna talasa, koja su izazvala štetu u poljoprivredi od oko dve milijarde dolara, Đurđević ističe da je zanimljivo da je te godine zima bila hladnija, sa dosta snega i vanrednom situacijom.

"To je nagoveštavalo blaže leto, koje je suprotno očekivanjima bilo ekstremno toplo sa velikim isparavanjem vode. Upravo je promenjivost vremena jedna od odlika klimatskih promena", dodaje Đurđević.

Ukazuje na to da se iz relativno normalnih vremenskih uslova može naglo preći u rizična stanja kao što su visoke temperture, suše ili bujične poplave.

Zbog viših temeratura nego ranije voda brže isparava, što može dovesti do nagle suše, navodi Đurđević.

Kada se pogledaju podaci o sušama u Beogradu od 1888. godine do danas, može se primetiti da su postale dvostruko češće.

Rat u Ukrajini i klimatski pesimizam

Na pitanje o klimatskim posledicama sankcija Zapada Rusiji, Đurđević ističe da je upravo za borbu protiv esktremnog vremena je potrebna globalna saradnja kako bi se u do sredine veka stiglo do prestanka upotrebe fosilnih goriva.

"Isključivanje Rusije iz te vrste pregovora, može se očekivati da će se oni veoma teško odvijati i da se teško može očekivati brz konsenzus", konstatuje Đurđević.

Pošto ekonomija Rusije zavisi od proizvodnje fosilnih goriva, Đurđević ocenjuje da joj ostaje jedino da pojača proizvdnju i pronađe kupce na drugoj strani.

"Bez dugoročnijeg rešenja za ukrajinsku krizu, teško će se emisija ugljen-dioksida svesti na prihvatljivu meru u narednih dvadesetak godina", napominje Đurđević.

Svest o tome da se moraju promenti navike na individualnom planu, Đurđević primećuje da sve više ljudi sagledava posedice klimatskim peomenama, ali da se to ne dešava dovoljno brzo.

Društvo bi moralo brzo da se transformiše na globalnom nivou, da svu energiju dobija iz obnovljivih energija, a taj proces, prema planu, ukupno bi trebalo da traje oko tridesetak godina, zaključuje Đurđević.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike