Jučerašnja nesreća ponovo otvorila pitanje – koliko je Pančevački most bezbedan

Jučerašnja nesreća na Pančevačkom mostu ponovo je pokrenula pitanje njegove bezbednosti. Siniša Mihajlović navodi da su 2015. godine stavljeni pragovi na drugi kolosek i sama rešetka koja nosi ukupnu konstrukciju i drumskog i železničkog dela.

"Nebezbedno je ono što nije u prvoj fazi sanacije bilo obuhvaćeno. Posle pada mosta u Đenovi 2018. od Ministarstva je dobijen nalog da se pregledaju beogradski mostovi. Tada sam ponovo bio u pregledu za železnički deo, a za drumski deo su ‘Putevi Srbije’ angažovali firmu koja izvršila je pregled i konstatovala da su u našem projektu sanacije, od pre 10 godina, oštećenja toliko narasla da više ne postoji mogućnost da se to na uspešan način nego je predloženo da se urade nove konstrukcije", objašnjava projektant u CIP-u.

Prema njegovim rečima, mostovi se u našoj zemlji jako slabo održavaju. U toku životnog veka mosta od 100 godina, koliko sredstava se uloži u izgradnju mosta toliko je potrebno uložiti za dve, tri velike rekonstrukcije ili sanacije, a isto tolika sredstva treba uložiti u održavanje u toku tih 100 godina.

"Za ovih 60 godina mnogi radovi na Pančevačkom mostu nisu urađeni, već samo sitne popravke. Ja sam u dva navrata 1990-1992 i 2006. učestvovao u pregledu Pančevačkog mosta sa ekipom kolega iz Saobraćajnog instituta CIP i tada smo prošli kroz kompletnu konstrukciju donjeg pojasa mosta. Zatekli smo velika oštećenja od korozije zato što je voda, koja se sliva s konstrukcije, ušla u konstrukciju i pre 10 godina napravila štetu tako da je to moralo da se sanira", objašnjava Mihajlović.

Dodaje da je CIP 2007. uradio projekat sanacije, a od 2008. do 2010. je bila prva faza sanacije Pančevačkog mosta.

Prva faza sanacije je podrazumevala železnički deo. To se odnosilo na glavnu konstrukciju rešetka iznad Dunava, a konzole, drumski saobraćaj, na konzolama sa leve i desne strane i prilazne konstrukcije sa beogradske strane, je bila druga faza koja do danas nije urađena.

"Putevi Srbije" su 2020. godine raspisali tender da se uradi projekat novih prilaznih konstrukcija sa beogradske strane i da se sa suprotne strane ojačaju nosači.

"Generalno svi poslovi kada su u pitanju mostovi traju po četiri, pet godina. Mi sada nemamo vremena. Poslovi se u ovoj oblasti planiraju i mi bi sada trebali da znamo poslove za 2030. godinu. Svi poslovi na ovoj sananciji čekaju Ada Huju, jer je nemoguće raditi nove konstrukcije da ne postoji alternativa. Železniče delove, pragove, kolosek u nadležnosti je železnice, a drumski deo u nadležnosti ‘Puteva Srbije’", ističe projektant u CIP-u Siniša Mihajlović.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike