JUBILEJ „NOVOSTI“: Budakom po karikaturi

VREME čini svoje. Veo zaborava uzima svoj danak. Sve ono što nam se događalo i što nam se događa uverava da pamćenje u nas Srba nikad nije bilo vrlina. Godišnjica osnivanja „Novosti“ prilika je da se za trenutak vratimo u prošlost i oživimo bar jedan delić bogate istorije najtiražnijeg lista na prostoru koji se nekad zvao Jugoslavija. Elem, početak ove priče zalazi u decembar 1971. godine, u bremenito vreme maspokreta u Hrvatskoj, kada je počeo da se ispisuje kraj Jugoslavije. Novinari „Novosti“ na čelu sa glavnim urednikom Mirkom Stamenkovićem bili su ubeđeni da je istina u službi razvoja zemlje u kojoj su živeli. U svojim tekstovima „krali su slobodu“ ili, kako je to narod govorio, „između redova“ otkrivali ono što vlastodršcima nije bilo po volji, jer nema vlasti koja ne misli da je istina samo ono što ona nudi. U STALNOM naporu za povećanjem tiraža rodila se ideja da „Novosti“ u Zagrebu štampaju latinično izdanje za Hrvatsku i Sloveniju, i pored dobrog plasmana ćiriličnog. O ovoj odluci rukovodstvo lista nije konsultovalo nijedan politički forum, niti u Federaciji, ni u Srbiji, čak ni u Hrvatskoj. Jedino su o novom poslovnom potezu obavestili Slobodana Glumca, direktora „Borbe“. Ideja o takvom izdanju, istine radi, javila se mnogo godina ranije, kada je Slobodan Glumac, tada glavni i odgovorni urednik „Novosti“, upitao Branka Mikulića, prvog čoveka Bosne i Hercegovine, da li bi bio problem da se u Sarajevu „Novosti“ štampaju latinicom. Dobio je odgovor: „Nema, ali na našoj ijekavici.“ PROČITAJTE JOŠ – JUBILEJ „NOVOSTI“: Talenti osvajaju novine „Glumac, izvrstan poznavalac jezika, stalno je samog sebe preslišavao – a koja je to 'bosanska ijekavica'?! Čovek da posumnja da je još tada rođena ideja o 'bošnjačkom jeziku'. Ali Mikulić je bio Hrvat“ – zapisao je u svojoj neobjavljenoj knjizi sećanja „Novosti u senci Josipa Broza“ Mirko Stamenković, koji će posle Glumca, „oca Novosti“, sesti u vrelu stolicu prvog čoveka najtiražnijeg lista. INAČE, list „Borba“ se od 1945. godine štampao u Zagrebu latinicom. Najpre u štampariji „Vjesnika“, a kasnije u svojoj štampariji. I naravno, latinično izdanje „Novosti“ je trebalo da bude tu štampano. Ali ne lezi vraže, 7. decembra te 1971. godine, mnogo pre nego što je ijedan rukopis poslat na slaganje, javila se direktorka Štamparije u Zagrebu, koja je na to mesto došla s pozicije sekretara Saveza komunista jedne zagrebačke opštine, da je dobila direktivu iz vrha hrvatskog rukovodstva da ne štampa latinično izdanje beogradskih novina. I kako to obično biva, javlja se novi problem. Na scenu stupaju grafički radnici. Izlaze na ulicu, prete štrajkom. Ultimativno traže od direktorke da se štampa latinično izdanje „Novosti“. U protivnom, oni neće da uključe mašine za printanje „Borbe“. Posle višesatnog natezanja direktorka popušta… u štampu ulazi dugoočekivano latinično izdanje… počinje slavlje… otvara se flaša viskija… PROČITAJTE JOŠ – SERIJAL O JUBILEJU „NOVOSTI“: Uvek korak ispred ostalih MEĐUTIM, porođajne muke se nastavljaju. Mirko Stamenković u svojim sećanjima piše: „Pojavljuje se kurir sa trakom s teleprintera. 'Vjesnik' nas obaveštava da latinično izdanje ne šaljemo njihovim kioscima, jer neće ni da ih raspakuju. Nismo verovali svojim očima. Direktor zagrebačkog dela 'Borbe' počeo je da okreće telefone, da kipti od besa, i najzad je posle jednog razgovora tiho rekao: 'Nema vajde, sve je rešeno na najvišem nivou.' Pitao sam da li je Miko Tripalo u Zagrebu. Potvrdili su mi. Okrenuo sam telefon i umilnim glasom ga pitao: – Zar je moguće da ti zabranjuješ rasturanje latiničnog izdanja 'Novosti'? – A zar si očekivao da ćemo da te pustimo da haraš i Hrvatskom – odgovorio je Tripalo, takođe ljupkim glasom. Bilo mi je sve jasno.“ Sutradan novi šok. Iz Knina javljaju da se po ulicama ovog grada pale „Novosti“?! Samo toliko, „Novosti“ gore. Ne javljaju ni ko pali ni zašto! RAZJAŠNjENjE stiže posle nekoliko sati. Pojedinci su prilazili kioscima, uredno kupovali latinično izdanje i na licu mesta palili novine. Danas, sa ove vremenske distance, postupak Kninjana bi se verovatno mogao tumačiti kao revolt na sva zbivanja u toku „hrvatskog proleća“ koja su bila vrlo dramatična za srpski živalj u Hrvatskoj, i takvo viđenje svakako nije daleko od istine. Ali voz iz Zagreba u Knin je stizao mnogo ranije od beogradskog voza. I na kioscima se latinica pojavila pre ćirilice. Tvrdi Dinarci su pomislili da su „Novosti“ prešle na latinicu i latili se šibica. Upaljači su u to doba bili retka pojava. „Vjesnik“ ostaje dosledan svojoj prvobitnoj odluci. Na njihovim kioscima nije prodavano latinično izdanje. Pakete uopšte nisu raspakivali. A gle čuda – ćirilično izdanje su prodavali. POKRETANjE latiničnog izdanja će se pokazati kao dobar poslovni potez u istoriji rasta „Večernjih novosti“ i širenja uticaja na čitaoce. Nažalost, ukinuto je na veliki i konstantan pritisak hrvatskog rukovodstva. PROČITAJTE JOŠ – JUBILEJ „NOVOSTI“: Bitka za profesiju i tiraž – U pokretanju ovog izdanja bilo je malo i ličnog prkosa prema Miki Tripalu – priznaće docnije glavni urednik Mirko Stamenković. On i Tripalo su se dobro znali. Često su se i neformalno družili, i iz tog vremena ostala je zabeležena jedna anegdota. U Klubu novinara sedeli su dr Miroslav Pečujlić i Stamenković i neobavezno ćaskali. Njihovo opušteno druženje prekinuli su svojom pojavom Miko Tripalo i Đuka Julijus, glavni urednik „Politike ekspres“. Tripalo i dr Pečujlić su bili članovi Izvršnog biroa CK SKJ i vrlo moćni ljudi u vlasti. Čim je ušao u klub, Tripalo je dobacio Pečujliću: – Vidi ti njega s kime sedi. Mirko Stamenković mu je uzvratio: – Svako prema svom nivou! Tu je, naravno, mislio na veliku razliku u tiražima „Novosti“ i „Ekspresa“ koja je prevazilazila brojku od 250.000 štampanih primeraka. U BEOGRAD tih dana stiže čovek koji se predstavio kao direktor preduzeća „Duvan“ za Hrvatsku. Ta beogradsaka firma imala je kioske po celoj Jugoslaviji, ali na kojima su se prodavale samo cigarete i još neke drangulije. Novine uopšte nisu držali. I on nudi da na svojim kioscima prodaje „Novosti“ štampane latinicom. Rezultat je bio impresivan. U relativno kratkom roku ovo izdanje dostiže dnevni prosek od 18.000 prodatih primeraka. Nažalost, niko nije zapamtio ime direktora „Duvana“ za Hrvatsku. Ostalo je samo maglovito sećanje da je bio Srbin iz Krajine i da se nije uplašio svih pretnji i zabrana koje su stizale i iz vrha hrvatskog rukovodstva. Povodom latiničnog izdanja „Novosti“ ostala je sačuvana poruka koju je redakciji uputio niko drugi do dr Vladimir Bakarić, neprikosnoveni vladar Hrvatske do pojave dvojca Miko Tripalo i Savka Dabčević Kučar. U poruci je doslovno stajalo: „Od kada je počeo maspokret, ovo su prve novine u Hrvatskoj koje donose i moje citate latinicom na ijekavici.“ U SEFU pamćenja Mirka Stamenkovića ostali su zabeleženi svi detalji oko jedne jedine zabrane „Večernjih novosti“ u višedecenijskoj istoriji. Blizak susret s javnim tužiocem desio se u Zagrebu, 25. maja 1971. godine i ta zabrana je, eto, bila u vezi s latiničnim izdanjem. Tužilac Budak očito nije znao ćirilicu jer je zabranio samo latinično izdanje. Zabrana je važila samo u Zagrebu. Ćirilično izdanje se normalno prodavalo. I to zbog karikature koje je crtao nedavno preminuli Ranko Guzina, jedan od osnivača „Novosti“. „Javljeno mi je da je javni tužilac Hrvatske zabranio prodaju latiničnog izdanja. Samo u Zagrebu. Zašto? Kažu – zbog karikature: sto sa kockastim čaršavom, tipično za srpske drumske mehane, za nas, ali za njih – aluzija na 'šahovnicu', sa mikrofonom na stolu. Odmah smo angažovali poznatog advokata Antu Mladinea s molbom da pokrene spor… Posle nekoliko sati dobio sam povratnu informaciju od Mladinea da je, u međuvremenu, povučena zabrana. Sutradan smo objavili još jednu karikaturu – budak zaboden u sto sa istim čaršavom. Opet bez reči. Budak, alatka za kopanje sve je sama govorila. Lako je to smisliti kada se i javni tužilac tako prezivao. Autor je ponovo bio Ranko Guzina“, napisao je Mirko Stamenković. Sutra: Prvi smo stigli u Vijetnam

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike