Jedan šamar je nasilje, zašto mladi u Srbiji smatraju da ipak nije

Nasilje u adolescentskim vezama postalo je ozbiljan društveni problem, koji često prolazi nesankcionisano, jer se te veze uglavnom smatraju prolaznim, neobaveznim tinejdžerskim stvarima.

A zapravo to nisu – psihičke posledice ostaju, ponekad čak i utiču na formiranje ličnosti devojaka koje su kroz nasilje prošle.

Anketirano je 1.000 učenika u Bečeju, Vranju, Nišu, Pirotu, Požegi i Prokuplju.

Od njih desetoro, četvoro je bilo zlostavljano: prvo verbalno, potom i seksualno, fizički i ekonomski.

Psihološkinja Ana Mirković rekla je za RTS kaže da su adolescenti agresivni jer žive u takvom društvu, kao i u atmosferi koja je tolerantna na nasilje.

Adolescenti su, dodaje, izloženi nasilju u porodici i školi. "Nekada su agresivna deca bila izopštena iz društva. Danas su to zvezdice, glorifikovani su. Agresivni sadržaji dolaze i iz medija i sa društvenih mreža", objašnjava Mirkovićeva.

"Porodica treba da bude stub odrastanja"

Psihološkinja ističe da bi trebalo da se reaguje na nivou države i sistema, te da se zabrane određeni sadržaji. "Vrlo često govorimo da postoje zakoni, ali da ih niko ne poštuje. Vrlo jasno se zna koji sadržaji mogu da budu na naslovnim stranama medija, pa se ipak to ne dešava i dobijamo borbu za tiraž i klik", navodi Mirkovićeva.

Prema njenim rečima, porodica mora da bude stub odrastanja deteta. "Podatak da osmoro od desetoro dece u uzrastu od 14 do 16 godina gleda pornografske sadržaje, može da objasni mnoge analize. Osmoro od desetoro naših tinejdžera smatra da je grupni seks, pornografija, normalan model funkcionisanja u vezi. U rijaliti programima nasilje je eksplicitno i ne bi trebalo uopšte da bude emitovano", ističe psihološkinja.

Dodaje da smo kao društvo tolerantni na agresiju. "Može da se kaže za dečake koji su mili i dragi, da nisu dovoljno muški, da nemaju dovoljno testosterona. Ovde se agresija potencira kao model. To jeste simptomatično za kulturu kao što je naša", navodi psihološkinja.

Mladi smatraju da jedan šamar nije nasilje 

Posebno zabrinjava podatak da za skoro petinu ispitanika jedan šamar nije nasilje, a 15 odsto smatra da je devojka koja doživi nasilje sama kriva za to, zbog slobodnijeg ponašanja i stila oblačenja.

Prema njenim rečima, ako živimo u kulturi gde se kaže "ko se bije taj se voli", logično je da će neka osoba reći da "šamar nije nasilje". "Nasilje je sve ono što čini da se osećate manje vrednim, da ste ugroženi, da se ne osećate prijatno", kaže Mirkovićeva.

Objašnjava da postoje različite vrste nasilja: verbalno, socijalno, digitalno, seksualno i fizičko. "Vrlo je važno da prepoznamo svaki oblik nasilja i da razvijamo nultu kulturu na nasilje", ističe psihološkinja Ana Mirković.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike