Život u getu sve teži i teži

OVDE je život zaista težak. Jer osim toga što smo u totalno albanskom okruženju i od većih srpskih sredina poput Gračanice i Kosovske Mitrovice udaljeni gotovo stotinu kilometara, nemamo nikakvu zaštitu – kaže školski pedagog iz srpskog dela Orahovca koji je sa 39 leta ovde osnovao porodicu i tu želi da ostane, uprkos odricanjima koja zahteva život u izolaciji. – Teško je kada znaš da si ograničen u kretanju i govoru, a mi tako živimo već dve decenije i, priznajem, tu muku sve teže podnosimo. Zato ovde opstaju i ostaju samo oni najuporniji i najspremniji.Kaže i to da u donji, albanski deo grada zalaze samo kada baš moraju. Iako ih obično prepoznaju, komšije Albanci često ne žele da im odgovore na srpskom, niti da ih usluže u prodavnici, a neretko se suočavaju i sa psovkama…PROČITAJTE JOŠ – „NOVOSTI“ SA SRBIMA U VELIKOJ HOČI I ORAHOVCU: Živimo život kao u zatvoru – Mi albanski uglavnom ne govorimo, a nekada je čak i u njihovim porodicama bila tradicija da govore na srpskom – nastavlja sagovornik „Novosti“ koji baš i nije voljan da otkriva identitet.On je suprugu Jelenu iz Zubinog Potoka upoznao tokom studija u Kosovskoj Mitrovici, ljubav ih je spojila i dovela u Orahovac, pa danas imaju i trogodišnju ćerkicu.- Ovde smo oformili porodicu i planiramo da ostanemo – kaže jedna druga Jelena, majka mališana od deset i tri godine i jednog od osam meseci.Jelena sa ćerkicomI ostali retki sagovornici, jer su meštani uglavnom nevoljni da govore za javnost, ističu zabrinutost zbog činjenice da se deo stihijski sužava na prostor oko crkve i prečnik od nekoliko stotina metara…- Koliko god da je nama starijima teško, mi smo navikli na trpljenje, a najteže je deci jer su im mali Albanci, poučeni od odraslih, uzurpirali igralište, koje im je bilo jedino mesto za okupljanje i igru – veli jedan sredovečan čovek, koji ne krije da najviše brine za budućnost svog trinaestogodišnjeg sina.PROČITAJTE JOŠ – „NOVOSTI“ SA SRBIMA NA KiM: Spavamo na smenu, ali o odlasku ne razmišljamo – Osim ispred kuća i ovde kraj škole, više nemamo gde da izađemo – kaže dvanaestogodišnji Valentino Matić, dok njegov vršnjak Uroš Grković ponavlja da ih albanska deca često psuju i provociraju.ŽELjE OSIM škole sa pedesetak đaka, žitelji Orahovca imaju još samo poštu, ambulantu i nekoliko prodavnica, a do najbližih srpskih sredina u Metohiji – Goraždevca, Gračanice i Kosovske Mitrovice – odlaze automobilima sa „kosovskim tablicama“. Nedostaju im srpska štampa i srpski mobilni operateri…Stariji čovek iz dvorišta, nedaleko od crkve, kaže da se odupiru koliko mogu. Jer, sve dok ih je ovde u bilo kom broju, znaće se da srpski Orahovac živi. Dugo pamti, pa veli kako je uveren u to da će nedaće sa kojima je suočen srpski narod na Kosmetu nestati, samo treba imati strpljenja…I, dok se od nekadašnjih 3.500, broj Srba u Orahovcu sada sveo na oko 300, u susednoj Velikih Hoči oko 500 naših sunarodnika živi u svojevrsnom getu.- Pored rizika na saobraćajnicama i putu kojim se dolazi od sela, poseban problem nam je i nedostatak posla, zbog čega nam mladi odlaze iz zavičaja – ističe predstavnik Srba iz ovog mesta Negovan Mavrić, objašnjavajući da ovdašnji ljudi uglavnom žive od poljoprivrde i nekih vidova primanja iz Srbije.Jedini izlazak iz kućeKaže i da im, zbog većeg broja starijih meštana, nedostaje i lekara, pa i medicinskih sestara…I monahe u obližnjem manastiru posvećenom Svetim vračima Kozmi i Damjanu niko ne štiti, pa su prepušteni sami sebi, iako u njihovoj svetinji pomoć neretko traže i Albanci! BIVŠI METOH HILANDARAVELIKA Hoča pripada opštini u Orahovcu, zbog čega su žitelji obe sredine upućeni jedni na druge. U ovoj enklavi, koja je poznata kao nekadašnji metoh Hilandara, sa temeljima nekadaših 13 crkava od kojih je „živa“ samo bogomolja posvećena Svetom Stefanu iz 14. veka, u centru sela – posebnu atrakciju predstavlja i Dečanska vinica iz koje je nekada, po predanju, vino posebnim cevovodom dopremano do odaja cara Dušana u Prizrenu.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike