Za panonskim blagom tragalo 200 istraživača

NA ulazu u Čurug iz pravca Novog Sada i Žablja, pored omanjeg motela odvaja se prašnjavi letnji put dugačak dvestotinak metara. Vodi do „Starih Vinograda“ a to je naziv,u poslednjih pola veka, najvećeg arheološkog nalazišta u Vojvodini i jednog od najznačajnijih u Srbiji. Kuriozitet je da iskopavanje na ovom lokalitetu, u neposrednoj blizini čuruške ciglane, traje u kontinuitetu već 20 godina i ne nazire mu se kraj. Reč je o površini većoj od dva hektara pod kojom su naslagane epohe – od praistorije do 18. veka. S jedne strane letnjeg puta je njiva pod visokim i dobrano, zbog suše, „obranim“ kukuruzima, s druge je ekipa od osmoro mladih arheologa predvođenih iskusnim Stankom Trifunovićem, diplomiranim arheologom i savetnikom u Muzeju Vojvodine. Svih ovih godina ekipa arheologa zapravo vodi svojevrsnu trku sa obližnjom Ciglanom koja eksploatiše zemlju za izradu cigle. Sve, ipak, teče bez nesporazuma. Štaviše, rad Ciglane je u velikoj meri prilagođen potrebama arheologa. – Ovo je višeslojno nalazište, izuzetno je vredno sa stanovišta arheološke i istorijske nauke – kaže Trifunović koji rukovodi iskopavanjima na čuruškom lokalitetu od prvog dana. – Ovde smo pronašli ostatke kulture od kamenog doba do praistorijskih epoha, antičkog doba, srednjeg veka, do kraja 17. i početka 18. veka.O tome svedoči hiljade pronađenih predmeta, kao što su očuvani lonci i zdele, koštane perle, staklene narukvice, gvozdeni noževi, štitovi i mačevi ratnika iz različitih vremena, više od stotinu zemunica i poluzemunica za stanovanje sa zemljanim pećima i stubovima koji su nosili dvoslivni krov…Tim stručnjaka radio je svakog dana i po najvećim vrućinama Ovi predmeti „pričaju“ dve vrste priča. Jednu o svakodnevnom životu ljudi iz raznih naselja svih tih epoha, a drugu o istorijskim procesima koji su se dešavali u ovoj regiji. Ovde je postojanje Panonije dobilo svoju potvrdu. Ta priča o Panoncima nije se do sada mogla pratiti na drugim lokalitetima.- Panonsko-ilirski ustanak iz 6. godine nove ere zahvatao je teritoriju od severne Albanije do ravnice na području današnje Mađarske – objašnjava Trifunović. – Ustanak je tri godine kasnije u krvi ugušila rimska vojska. Uspostavljena je granica Rimskog carstva na Dunavu i tada je definitivno nastala provincija Panonija čije ime i danas baštinimo. Kako Vojvodina ima svega tridesetak arheologa, a u prethodne dve decenije ovo nalazište ispitivalo je više od 200 arheologa, mahom studenata, nije neobično što su u Trifunovićevoj ekipi iz raznih krajeva – Marija iz Kačareva, Petar iz Kragujevca, Miljana iz Beograda, Mladen iz Subotice…Tu su već mesecima. Rade osam sati dnevno, a u najvrelijim danima, kada je Celzijus dosezao vrtoglavo vrelu brojku 39, počinjali su posao u pet, a završavali u 13 časova. Smešteni su u obližnjoj staroj kući u čijoj najvećoj prostoriji su poređani kreveti. Posle ručka i kraćeg popodnevnog odmora sledi nekoliko sati evidentiranja, crtanja i beleženja podataka o predmetima pronađenim tog dana. – Posao arheologa nije bajkovit kako to ponekad izgleda u filmovima, ali ako se zaista voli, onda se pretvara u strast – kažu ovi mladi ljudi.Student iz Rusije pravi ručak kolegama Na mesec dana pridružio im se Maksim Bažin, student arheologije iz Sankt Peterburga. Stigao je ovamo zahvaljujući saradnji Muzeja Vojvodine sa arheološkim institutima u Moskvi i Sankt Peterburgu. Zatičemo ga u kuhinji jer je tog dana dobio zaduženje da skuva rusku čorbu od povrća, kao dopunu preostalom gulašu od prethodnog dana. Maksim je tek završio drugu godinu studija i prvi put je u Srbiji. – Stigao sam da razgledam Beograd i Novi Sad, divni su gradovi. Srbi su kao i mi Rusi, veseli, dobrodušni – otkriva nam simpatični mladić svoje utiske i priznaje da mu ovde jedino nedostaje njegova devojka iz Sankt Peterburga. BEZ KRAJA ISTRAŽIVANjE u Čurugu može se protegnuti unedogled, sve dok bude trajalo naučno interesovanje za ovo nalazište i dok Ciglana bude radila. Trifunovićeva zamisao je da se na ovom mestu napravi muzej-park i da zajedno sa muzejskom postavkom bude turistička atrakcija jer nudi ceo kulturni profil Vojvodine i šireg regiona. PRVA IZLOŽBA PREDMETI pronađeni tokom dvadesetogodišnjeg iskopavanja prvi put će biti izloženi u decembru u Muzeju Vojvodine – s ponosom ističe direktor ove institucije dr Drago Njegovan. Postavka će u maju naredne godine biti predstavljena i u Beogradu.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike