Vojvođanske priče: Usred grada bašta i trpeza iz kamenog doba

SUSRET sa preistorijom, i to živom! A sve u samom centru Novog Sada! Ne, nije to film, a ni cirkuska predstava. Nema maski i trikova. Izgleda neverovatno, ali gosti mogu da se “susretnu” sa preistorijom “uživo”. Reč je o Arheobotaničkoj bašti Muzeja Vojvodine, gde mogu da se vide davno zaboravljene biljke koje su naši preci počeli da uzgajaju, ili su ih sakupljali i tako preživljavali. Pročitajte još:Vojvođanske priče: Prva pisma pre dva veka A sve je, kako objašnjava Aleksandar Medović, arheobotaničar u Muzeju Vojvodine, koji je, kada se vratio sa školovanja u Nemačkoj, zasadio prvi usev u ovoj neobičnoj bašti, gde se plodovi ne mere kilogramima, već zrnima, počelo kao neobična ideja, još 2011. godine. – Sa kolegama smo pripremali veliku arheološku izložbu, koja je trebalo da pokaže sve iz naših arheoloških zbirki, pa smo izlagali i ugljenisane ostatke biljaka – priseća se Medović. – Tada nam je palo na pamet kako bismo mogli da pronađemo i “preživelo” seme bilja koje su gajili naši preci. Naravno, plan je bio i da ga zasejemo, pa da vidimo kako je biljka izgledala. Počelo je sa pedesetak zrna jednozrne pšenice, koja je sačuvana u Izraelu. Zasejali smo “ceo” jedan kvadratni metar ispred zgrade. Tako je “baštovanska” priča počela… Pročitajte još: Vojvođanske priče: Kćer Vukova, ljubav Brankova Ova bašta sada ima više od 40 raznih biljaka, od pet vrsta neolitskih žitarica, mahunarki, pa i uljarica iz istog tog perioda, samoniklog voća, lekovitog bilja, pa sve do korova, koji su gotovo nestali sa naših njiva. – Kada smo počeli da gajimo pšenicu, setili smo se i izreke “Nema žita bez kukolja” – priča Medović. – Kukolja, međutim, nismo imali, i trebalo nam je baš dosta truda da pronađemo seme gotovo iskorenjenog korova.Seme često pod mikroskopom Isto tako, interesantno je da su se u najnovije doba neke već zaboravljene žitarice, ili uljarice, vratile “na velika vrata”. Tako se krupnik, dodaje sagovornik “Vojvođanskih priča”, jedna vrsta pšenice iz kamenog doba, ponovo uveliko seje, ali sada je svi traže kao “čudotvornu” speltu. I lanik, koji je dugo godina bio izvor biljne masnoće, vratio se, ali kao sirovina iz koje se dobija gorivo za avione – kerozin.Praistorijska večera U planu je da ova zanimljiva bašta, do 2021. godine, kada Novi Sad postaje Evropska prestonica kulture, dobije novi izgled, i da bude, praktično, “predvorje” muzeja.Medović pored divljeg graška – Već sada su najmlađi posetioci naši redovni gosti i imaju priliku ne samo da gledaju eksponate, već i da ih probaju, a to je za njih posebna atrakcija – priča naš sagovornik. – O tome kako je izgledala žetva srpom po ugledu na one iz kamenog doba ne treba ni da govorim… Naravno, nismo stali samo na tome, već smo, kada smo sakupili dovoljno plodova, organizovali i večere “iz kamenog doba”, i tako povezali sve, “od njive do trpeze” i od kamenog doba do naših dana. Naravno, napravili smo još jednu vezu, jer je naša bašta iz kamenog doba dobila svoju prezentaciju na internetu, pa i oni koji su daleko mogu da prate kako naše biljke rastu.Prijap, čuvar bašte RAZMAŽENI – NAŠI preci imali su manje zahteva u ishrani, a kada je o ukusu reč, postali smo razmaženi tek od vremena starih Rimljana. Kada smo isprobavali divlji grašak, ili pečene žirove, pokazalo se da su oni daleko od nečeg ukusnog, ili su naši preci imali visok prag tolerancije – veli Medović.Preistorijski recept NEMA BOGA, PA NEMA NI GRAŠKA BAŠTA je do pre nekog vremena imala i neobičnog “čuvara” – priseća se Medović. – Bila je to uvećana replika figure rimskog boga Prijapa, koji je bio zadužen za plodnost, pa samim tim, i za rod. Pošto je figura bila urađena od materijala koji nije trajan, s vremenom je oštećena, ali nadamo se da će nam se Prijap vratiti, tim pre, što od kada ga nema, ni grašak ne napreduje najbolje…“Žetva” pšenice replikom srpa iz kamenog doba Ugljenisana pšenica i replika primitivnog noža od kamena Jednozrna pšenica ANALIZA IZAZVALA SMEH U SARADNjI sa kolegama iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo uradili smo i analizu zemljišta za našu baštu – priseća se Medović. – Bilo je mnogo smeha kada se čulo da se u laboratoriji, koja analizira hiljade hektara, analiziralo zemljište površine – jednog kvadratnog metra.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike