SUSRET SA ISTORIJOM: Hercegovac još 1921. predlagao stvaranje evropske zajednice

MEĐUNARODNA situacija i politički odnosi početkom tridesetih godina 20. veka u Evropi su bili komplikovani i iz dana u dan sve složeniji. Usled pobede fašizma u Italiji, a naročito dominacije nacista u Nemačkoj, potpuno se promenila politička slika nastala posle pobede saveznika u Velikom ratu. Musolinijeve i Hitlerove falange imale su vrlo slične ciljeve, a njihov zajednički imenitelj je bio promena postojećeg poretka u Evropi. Bilo im je više nego jasno šta centralna i jugoistočna Evropa, i politički i ekonomski, znači za njihove zemlje. Pogotovo je to bilo od vitalnog značaja za probuđenu Nemačku. Međutim, tih godina, tom istovetnom cilju pristupale su sve suprotstavljene strane. Revizija versajskih granica postaje sve češće tema formalnih i tajnih razgovora velikih sila. Na udaru su, pre svih, Kraljevina Jugoslavija, Rumunija i Čehoslovačka, članice vojnog saveza Mala Antanta, formiranog još 1920. godine iz predostrožnosti ukoliko Austrija i Mađarska pokušaju da povrate teritorije nekadašnjeg Austrougarskog carstva.Pročitajte još: SUSRET SA ISTORIJOM: Mrtav kralj spojio Dražu i popa Đujića NA sve složenije političko i bezbednosno stanje u Evropi reaguje francuski premijer Aristid Brijan. On, na sednici Društva naroda 1929. godine, predlaže formiranje federacije evropskih država. Kako je njegov predlog naišao na dobar odjek, godinu dana kasnije, u jesen 1930, Brijan je predstavio dokument koji je nazvao “Memorandum o organizaciji sistema Evropske federalne unije”, koji je ponudio novo ustrojstvo na Starom kontinentu. Taj poredak je podrazumevao federalno ujedinjenje Evrope, uz garancije državama da se postojeće granice neće menjati. Međutim, ovom dokumentu se brže gubi trag nego što se pojavio. Velika ekonomska ekspanzija Nemačke progutaće i ideju o ujedinjenoj Evropi. Brijanov saradnik, francuski političar Eduar Erio, 1931. objavio je knjigu “Sjedinjene Evropske Države”. Kada je reč o ideji evropske federacije, moramo da napomenemo da se Dimitrije Mitrinović, član Mlade Bosne, čovek neverovatne imaginacije i vizije, “s naročitim žarom zalagao za ujedinjenje Evrope i predlagao jedinstvenu pravnu, ekonomsku, privrednu i političku zajednicu evropskih država, sa jedinstvenim monetarnim i administrativnim sistemom uprave, zajedničku parlamentarnu uniju na čelu sa Evropskim savetom (Senatom). Mitrinović je 1921. godine predložio čak i naziv buduće evropske zajednice: Sjedinjene Države Evrope – kao opoziciju i ravnotežu Sjedinjenim Američkim Državama, jer one predstavljaju novu moćnu civilizaciju u usponu”. Vizionarski je pisao o Starom kontinentu: “Novo čovečanstvo samo će sebe kreirati kroz uniju evropskih republika. Budućnost čovečanstva ne može se stvarati slepim istorijskim i sudbinskim instinktima, kroz svetske ratove koji su u pripremi na svim stranama.” U otvorenom pismu Hitleru, Evropu je upozorio na pogubne ideje fašizma. Zalagao se za ujedinjenje svih kultura, za stapanje svih revolucija u “jednu revoluciju čovečanstva”, za “svečovečanski parlament nacija”. Dimitrije Mitrinović je još ranije upozoravao da čovečanstvo mora menjati tok. Ili nada ili ništa – govorio je Mitrinović. Dimitrije Mitrinović (u sredini) sa članovima redakcije “Nova Evropa” ROĐEN je 21. oktobra 1887. godine u selu Donja Poplat u Hercegovini u učiteljskoj porodici. Osnovnu školu je završio u Donjem Poplatu i u Blagaju, a osam razreda Velike gimnazije u Mostaru, zajedno sa Bogdanom Žerajićem. U jesen 1907. godine upisuje se na Filozofski fakultet u Zagrebu i posle dve godine studije nastavlja u Beču i Minhenu. Studirao je filozofiju, psihologiju i logiku. U to vreme objavljuje radove o Marku Aureliju, Aristotelu i Ruđeru Boškoviću (1908-1909). Održavao je veze sa Beogradom, iz kog je dobijao materijalnu pomoć i stipendiju. Prvi svetski rat je proveo u Londonu. Posle rata (1920-1921) sarađivao je s nedeljnikom The New Age, a zatim je sa grupom saradnika osnovao The New Britannian (1933) i New Europe (1934), u kojima je davao osvrte na svetska zbivanja i obrazlagao sopstveno viđenje budućnosti Evrope. Potpisivao se pseudonimom M. M. Cosmoi. Široka je lepeza onoga gde su ga sve svrstavali savremenici – pesnik, šarlatan, mangup, guru, špijun, plejboj, revolucionar, prorok, avanturista, okultista. Krleža ga je svrstavao u one koje je nazivao “krastavim žabama politike”, Vasilije Kandinski i krug oko “Plavog jahača” tvrdili su da “kao munja ulazi u suštinu stvari”. U svakom slučaju, predvodio je grupu gde su bili Vladimir Gaćinović, Pavle Bastajić, Mustafa Golubić, Trifko Grabež, Nedeljko Čabrilović, Gavrilo Princip… koji su pokušavali da “naprave malo i lijepo jugoslovenstvo u Sarajevu”, u kome su “smeštali političke doktrine kneza Mihaila i Garašanina, Štrosmajera i Ilirca, vidovdansku mitologiju Meštrovićevih monumenata”. Na poziv kralja Aleksandra, posle uvođenja Šestojanuarske diktature, dolazi u Beograd. Dočekan je pompezno, kao jedan od osnivača pokreta iz kojeg je nikla južnoslovenska država. Kralj ga je odmah pozvao na ručak. Saslušao je sve njegove radikalne ideje o evropskoj državi, jugoslovenskoj naciji, federaciji, socijalizmu, povezivanju religija i crkava… Međutim, više se nisu sreli. Mitrinović odlazi da se više ne vrati. Umro je 28. avgusta 1953. i sahranjen je na londonskom groblju “Hejgejt”, tamo gde su posmrtni ostaci Karla Marksa. A Aleksandru se dopala sama ideja o ujedinjenoj Evropi. Ubrzo će biti u prilici da povuče prvi potez u tom pravcu. Pročitajte još: SUSRET SA ISTORIJOM: Pavelićeve ustaše švercovale drogu za Al Kaponea HITLEROV uspon i dominacija nacista u Nemačkoj razvejaće Brijanovu ideju o ujedinjenju Starog kontinenta u samom začetku. U političkom životu Evrope preovladaće postojeće razlike između planova i teritorijalnih ambicija Nemačke i Italije koje su se samo produbljivale. Velika Britanija je sve to posmatrala sa strane i, po običaju, sa lukavim i dvosmislenim signalima, “kibicovala” kakve joj promene u Evropi odgovaraju po onoj poznatoj engleskoj poslovici “Sva se jaja ne smeju stavljati u jednu korpu”.Aleksandar Karđorđević / Aristid Brijan – Foto Dokumentacija „Borbe“ Ni u Beogradu, za to vreme se ne sedi skrštenih ruku. Kralj Aleksandar saziva vanredni sastanak ministara, članica Male Antante, koji je održan 18–19. decembra 1932. godine u Beogradu. “Najvažnija odluka doneta na tom sastanku bila je da će ubuduće Mala Antanta nastupati kao jedinstvena politička zajednica, bez koje se više ne može rešavati nijedno pitanje u srednjoj Evropi. Odluka da se samostalno politički deluje obrazložena je činjenicom da su se tri države umorile od toga da budu igračke u rukama velikih suseda i da im je dosta tuđih planova o njihovoj budućoj ulozi”. Pakt o novoj organizaciji Male Antante potpisali su ministri Bogoljub Jevtić, Titulesku (Nikolae) i Beneš (Edvard) na konferenciji u Ženevi, održanoj od 14. do 16. februara 1933. godine. Tri države – ističe se u uvodnom delu ovog dokumenta – obrazuju “jednu višu međunarodnu zajednicu, kojoj mogu pristupiti i druge države, pod uslovom koji se ima ugovoriti u svakom posebnom slučaju”. U ovu zajednicu ugrađeno je nešto što do tada nije postojalo ni u jednom bilateralnom ili regionalnom savezu. Kao upravni organ zajedničke politike država Antante ustanovljen je Stalni savet, sastavljen od ministara inostranih poslova, koji odluke donosi konsenzusom. Savet je imao obavezu da se sastaje najmanje tri puta godišnje, u prestonici svake države čiji ministar te godine predsedavao ovim telom. Deo Mitrinovićeve ideje zaživeće u praksi. FUDBALSKO PRVENSTVO MALE ANTANTE MNOGE će iznenaditi da je ovaj novi savez Jugoslavije, Čehoslovačke i Rumunije septembra 1934. održao i fudbalsko prvenstvo za prvaka nove zajednice. Poslednjeg dana septembra u Pragu je počeo turnir na kome su učestvovali češki “večiti rivali”, Sparta i Slavija, beogradski BSK i bukureštanski Venus. Dan kasnije, 1. oktobra 1934. godine, “Politika” donosi izveštaj dopisnika iz Praga M. Jovanovića: “Turnir fudbalskih prvaka Male Antante odigran je pred blizu 10.000 gledalaca. Kao što se moglo predvideti, pobedili su favoriti – Sparta i Slavija. Sparta je doduše samo velikom srećom i uz navijanje domaćeg sudije savladala BSK. Jedina ekipa koja je podbacila bio je tim Venusa iz Bukurešta”.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike