SRBIN KOJI JE UČESTVOVAO U POHODU NA MESEC: Osvajao sam svemir, ali Srbija je u mom srcu

PRE tačno pola veka, američki astronauti Nil Armstrong i Edvin Oldrin prvi put su kročili na Mesec. Misija „Apolo 11“ spustila se na površinu Zemljinog satelita 20. jula 1969, a Armstrong je tada izgovorio legendarnu rečenicu: „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo“. Malo je poznato da su u ostvarivanju te neponovljivo važne misije bili uključeni i Srbi. Jedan od njih, Dejvid Vujić, za tri dana stiže u Srbiju. On i njegova supruga Džundžer Vujić, koja je više od 35 godina obavljala visoke funkcije u različitim odborima američkog Kongresa, dolaze na poziv Ambasade SAD u Beogradu. Vujić je jedan od sedmorice inženjera srpske nacionalnosti koji su radili na američkom svemirskom programu šezdesetih i sedamdesetih godina. Jedan od najznamenitijih američkih Srba proveo je više od 45 godina u aeronautici i avio-industriji i dao veliki doprinos u oblastima vojne avijacije, kosmičkih letova, sistema transporta, energije, razvoja tehnologije, ali i unapređenja biznisa i političkog lobiranja. – Možda već znate da sam, nažalost, jedini preživeli član takozvane srpske sedmorke iz tima za lansiranje „Apola“ u svemir – kaže Vujić na početku razgovora za „Novosti“. – Prihvatio sam poziv da učestvujem u promotivnoj kampanji američke ambasade „Vi ste svet“, povodom proslave pedesetogodišnjice sletanja „Apola“ na Mesec, sa naglaskom na doprinos Amerikanaca srpskog porekla – naučnika, inženjera i operativaca, koji su uticali na uspeh programa svemirskih istraživanja. Svoje učešće u ovoj kampanji posvetio sam preminulim kolegama i na taj način im odajem poštu. Insistirao sam na tome da njihova imena i njihov doprinos budu spomenuti u kampanji, koja je na ponos srpske zajednice. U svemirskom programu posvećenom osvajanju Meseca učestvovali su i Slavoljub Sem Vujić, Milojko Majk Vučelić, Danilo Bojić, Pavle Dujić, Petar Galović i Milisav Šurbatović.Dejvid Vujić sa suprugom, Foto „Fejsbuk“ Banaćanin Slavoljub Vujić bio je zadužen za istraživanja, testiranje i procenu kvaliteta, Nikšićanin Milisav Šurbatović projektovao je sistem za sletanje, a Ličanin Pavle Dujić bavio se obradom podataka. Njegov zemljak Petar Galović učestvovao je u projektovanju sistema, a Danilo Bojić iz Kolašina bio je glavni inženjer i projektant izlaza za slučaj opasnosti na svemirskom brodu. Slavonac Milojko Vučelić bio je član ne samo misije „Apolo 11“, u kojoj je bio zadužen za rešavanje problema prilikom lansiranja, već i dramatične „Apolo 13“, kada je spasao astronaute. Za ovaj podvig američki predsednik Ričard Nikson odlikovao ga je najvišim američkim civilnim odlikovanjem – predsedničkom medaljom slobode. – Ja sam bio odgovoran za upravljanje programom i projektom zaduženim za nadzor nad celokupnim projektnim i upravljačkim aktivnostima u vezi s projektovanjem, testiranjem i procenom kvaliteta sistema i podsistema svemirskog broda „Apolo“ u sadejstvu sa glavnim podizvođačima i dobavljačima, kao i podnošenjem izveštaja o stanju letelice nadležnom odeljenju NASA – objašnjava Vujić. – U izveštaju su bili navedeni i pozitivni i negativni aspekti zabeleženi tokom izvođenja programa, nakon čega su usledili sastanci sa kombinovanim timom inženjera i naučnika NASA, „Severnoameričke avijacije“ i astronauta, da bi se usaglasila rešenja bez gubljenja vremena i u zadatim programskim rokovima. U to vreme Vujić je radio u „Severnoameričkoj avijaciji“, koja je bila jedna od najvećih vazduhoplovnih i avio kompanija u Sjedinjenim Američkim Državama. – NASA je poverila projektovanje i razvoj svemirskog broda „Apolo“ našem sektoru za svemirske i informacione sisteme, a istim ugovorom je program raketnih sistema „Saturn V“ poveren našem sektoru za raketnu dinamiku, u šta je bio uključen i naš sektor elektronike, takozvana autonetika, koji je razradio integralna kola za pomenuti program – kaže Vujić. – Zajedno sa Semom (Slavoljubom) Vujićem, ja sam tada premešten i prihvatio sam da radim na programu „Apolo“. Nekoliko godina kasnije, Vujić je otišao u privatni sektor i bio na ključnim, rukovodećim pozicijama u nekoliko vodećih američkih i međunarodnih firmi. Radio je kao lobista, izvršni direktor za vladine poslove i konsultant u oblasti vazduhoplovstva, zaštite životne sredine, transporta energije i bezbednosti, uključujući bezbednost u vazduhoplovstvu i zaštitu kritične infrastrukture. Bio je savetnik visokih vladinih zvaničnika, od Karterove do Bušove administracije. Suosnivač je američke vojne službe za obezbeđivanje pristupačnog stambenog prostora aktivnim i penzionisanim pripadnicima američke vojske, kao i veteranima sa invaliditetom. – Nekoliko godina sam radio u američkom vazduhoplovstvu, nakon čega mi je ponuđeno mesto u aeronautičkoj firmi „Severnoamerička avijacija“, gde sam aktivno učestvovao u projektovanju i razvoju vazduhoplova i svemirskih brodova, ali i sistema za vojnu i komercijalnu upotrebu – govori nam. – Odatle sam poslao i predlog avio-industriji „Soko-Mostar“ da bude partner u proizvodnji jednog od naših aviona. Dok sam bio direktor u avionskoj kompaniji „Avioni Marsel Daso“, angažovao sam se i na prodaji aviona „falkon 50“ jugoslovenskoj vladi za potrebe predsedničkog i VIP transporta.Srpski inženjeri koji su učestvovali u projektu „Apolo“, Foto: Privatna arhiva Mada je rođen i odrastao u Midlendu, u Pensilvaniji, gradiću poznatom po proizvodnji čelika, smeštenom 50 kilometara severozapadno od Pitsburga, Vujić svoju pravoslavnu veru i srpske korene nije zaboravio: – Moj otac se doselio u Ameriku iz slavonskog sela Okučani uoči Prvog svetskog rata, nakon što se u srpskoj vojsci borio u dva balkanska rata. Majka mi je iz porodice Todorović, iz mesta Glina u Lici – ističe Vujić. – Otac je znao da kaže da imam sreće što sam rođen u Sjedinjenim Američkim Državama, ali da nikad ne treba da zaboravim ono što mi je u srcu. Da nešto treba da dam zauzvrat svom srpskom nasleđu, da volim našu istoriju, tradiciju, običaje i pesme, Bošnjakovićeve Rukoveti, na primer. Poslušao je oca. – Pored toga što sam jedan od osnivača i predsednik Tesline naučne fondacije, ja sam i potpredsednik Srpskog instituta, član Borda direktora Poslovnog saveta SAD i Srbije, osnivač i predsednik Udruženja američkih birača srpskog porekla – SAVA, Fondacije za spomenik Mihajloviću i Srpskog nacionalnog saveza – kaže Vujić. – Takođe sam svirao kontrabas sa nekoliko tamburaških orkestara i imao zadovoljstvo da nastupam kao džez bubnjar sa srpskim džez muzičarima Duškom Gojkovićem i Mićom Markovićem. GOSTOVANjA TOKOM nekoliko dana Vujić će gostovati na Mašinskom fakultetu, u Petnici, Centru za promociju nauke, SANU, Matematičkoj gimnaziji i Američkom kutku. Posetiće i Nacionalnu opservatoriju, Muzej Nikole Tesle i Muzej vazduhoplovstva. O svom životnom iskustvu, američkoj svemirskoj industriji, doprinosima američko-srpskih inženjera i naučnika, razgovaraće sa mladim studentima, Vladinim zvaničnicima, akademicima… SKIDANjE VELA MISTERIJE DO danas, prema mišljenju mnogih, prvo sletanje na Mesec obavijeno je i velom misterije. Na pitanje da li su Amerikanci zaista sleteli na Mesec, Vujić odgovara: – Predlažem da vi i vaše kolege dođete na moje predavanje da biste dobili odgovor na to pitanje – poručio je Vujić.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike