Srbija čeka zabranu „kvarcovanja“ dece

IAKO je Svetska zdravstvena organizacija pre skoro deceniju proglasila solarijume kancerogenim, a Evropska unija svake godine daje preporuku da se oni ne koriste, Srbija, uprkos najavama da će to učiniti još lane, do sada nije zakonom zabranila kvarcovanje osobama mlađim od 18 godina.Kampanja o štetnosti „kvarcovanja“ i inicijative da se ono ograniči usledili su nakon što je dokazana veza između učestalosti obolevanja od raka kože i korišćenja solarijuma.Ali uprkos tome što se dobar deo sveta već ratosiljao štetnih solarnih lampi, kao i uprkos obećanjima da će biti zabranjene za mlađe od 18 godina i u Srbiji do kraja 2017, takav zakon još nije stupio na snagu.Za to vreme, mnoge države su ga izbacile ili redukovale njegovu upotrebu, zabranjujući je deci. Tako solarijumi već godinama nisu dozvoljeni maloletnima u Španiji, Nemačkoj, Belgiji, Velikoj Britaniji, Austriji, Francuskoj, velikom broju američkih država, dok su u Brazilu i većem delu Australije potpuno izbačeni iz upotrebe!U rešavanju ovog problema Srbija je zasad stigla do pisanja zakona o zdravstvenoj zaštiti, u koji bi, kako stručnjaci iz ove oblasti kažu, trebalo da bude uneta i zaštita od prekomernog ultraljubičastog zračenja.Državni sekretar Ministarstva zdravlja Ferenc Vicko je lane, prilikom obeležavanja Evropskog dana borbe protiv melanoma govorio da će zabrana solarijuma za mlađe od 18 godina biti regulisana pravilnikom do kraja – prošle godine. Dokle se stiglo u rešavanju ove problematike i pisanju dokumenta, iz Ministarstva zdravlja nisu želeli da odgovore, niti da reaguju na naša pitanja.Lekari koji se bave posledicama upotrebe takvih uređaja ne spore povezanost melanoma i kvarcovanja.BROJKE STATISTIKA pokazuje da od karcinoma kože u Evropi godišnje oboli 3,5 miliona, a umre 22.000 ljudi. Istraživanja svedoče da se samo 14 odsto stanovnika štiti tokom cele godine od UV zračenja, a 46 odsto njih samo tokom sunčanih dana. Čak 13 odsto ljudi uopšte ne koristi zaštitu od sunca, a 52 odsto ljudi kaže da se od opasnih sunčevih zraka štiti tako što boravi u hladu.- Analize su pokazale da ako mladi do 30. godine odlaze u solarijum, za 75 odsto povećavaju šanse za dobijanje melanoma, najsmrtonosnijeg oblika raka kože – kaže Dušan Škiljević, zamenik predsednika Udruženja dermatovenerologa Srbije. – Ovaj uređaj krivac je za 3.348 obolevanja od melanoma u Evropi u 2016. godini.Kako naš sagovornik kaže, nastanak melanoma kod mladih od 18 do 29 godina posledica je zračenja u solarijumu i dodaje da svake godine u Srbiji od melanoma oboli više od 500 ljudi, a da njih 200 u trenutku postavljanja dijagnoze već ima najtežu formu bolesti – metastatski melanom.Uz to, za pet godina broj novih slučajeva melanoma povećan je za 20 odsto.Istrajno u nameri da se smanji upotreba opasnih uređaja jeste i Udruženje obolelih od melanoma, koji su učestvovali u pokretanju takve inicijative pre nekoliko godina.- Dokazano je da izlaganje kože zračenju u solarijumima povećava rizik od obolevanja od melanoma – kaže Sava Pilipović, predsednik Udruženja. – Nisu uzalud pojedine države solarijume zabranile potpuno, a dobar deo sveta samo maloletnicima. Da se to dogodi i ovde, uprkos apelima stručnjaka, koči naš mentalitet, inertnost i neodgovornost prema zdravlju. POČINjU SA 13 GODINAISPITIVANjA koja su sprovedena u četiri srednje škole u Beogradu pokazala su da je oko 40 odsto srednjoškolaca bilo bar jednom u solarijumu, a da su neki od njih počeli tamo da odlaze sa 13 godina – kaže dr Škiljević. – Oko osam odsto srednjoškolaca je izjavilo da je više od 30 puta bilo u solarijumu, što je ogromna količina zračenja. Frapantno je da je 37,7 odsto ispitanih đaka reklo da i dalje namerava da odlazi u solarijum, uprkos opasnosti.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike