Slučaj Ćuruvija – tužilac Mandić traži da Apelacioni sud ponovo izvede dokaze

Ratko Romić, prvostepeno osuđen na dvadeset godina zatvora, obratio se Milanu Radonjiću, koji je u redu za okrivljene sedeo mesto od njega, dok je obrazlagan ključni dokaz – telefonski razgovori i mesta na kojima su se na dan ubistva nalazili.

Sud nije uvažio donoseći prvostepenu presudu Romićevu žalbu da se brzo smenjuju dve lokacije baznih stanica mobilnih operatera u slučaju njegovog kretanja, uz objašnjenje da su adrese na kojima se nalaze stanice jedno, a zona pokrivanja drugo.

Radonjić se nije osvrnuo na ovu Romićevu reakciju, ali jeste odmahnuo glavom i glasno izdahnuo kada je tužilac Mandić rekao kako sud u prvostepenoj presudi greši kada odbija dokaze da je ubistvo Ćuruvije delo organizovane kriminalne grupe.

Emocije je pokazao tada, ali i kada je sudija Petrović čitala iz prvostepene presude opis političke atmosfere i konstataciju da je utvrđeno da su se prema Ćuruviji odnosili kao prema neprijatelju tadašnje vlasti. 

Mandić: Nema suvišnih dokaza

 
Prvi je tužilac Mandić dobio priliku da pred Apelacionim sudom obrazloži žalbu na prvostepenu presudu kojom su ponovo na 100 godina zatvora za Ćuruvijino ubistvo osuđeni pripadnici službe Državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić i Ratko Romić, kao i Miroslav Kurak, koji je u bekstvu.

On je naveo da su manjkavosti prvostepene presude neizvođenje i netačno interpretiranje dokaza što je, kako je rekao, dovelo do odluke da je Ćuruviju ubilo NN lice.

"Neosnovan je zaključak o NN licu kao neposrednom izvršiocu ubistva", rekao je Mandić.

NN lice je ubačeno kao neposredni izvršilac, nastavio je, a ne vidi se na koji su način optuženi učestvovali u izvršenju krivičnog dela.

"Da su Romić i Kurak omogućili nekom NN licu, to je konstrukcija koja se ne temelji ni na jednom izvedenom dokazu", naveo je Mandić napadajući prvostepenu presudu.

Tužilac je otišao i korak dalje i rekao da je prvostepenom presudom sud, uvodeći NN lice kao ubicu, izuzeo od odgovornosti Romića i Kuraka kao izvršioce.

Sud treba da ceni sve iskaze u njihovoj ukupnosti, istakao je Mandić. Iskaz svedoka je jedinstven, rekao je, i ne postoji mogućnost da se delovi iskaza odbiju kao suvišni.

To je bio uvod u kritiku suda i presude koja ne uvažava pojedine iskaze Milorada Ulemeka Legije, Branke Prpe, kao i Aleksandra i Miloša Simovića jer su označeni kao suvišni.

U Zakoniku o krivičnom postupku piše, rekao je Mandić, da se ne sagledavaju uvek svi iskazi.
 
Kurak u Bombaju

Naveo je da su u kafiću Bombaj sedeli Aleksandar i Miloš Simović kada je Ulemek Legija rekao da obrate pažnju na prvog koji će ući i s njim se rukovati i da je to osoba koja je ubila Slavka Ćuruviju, a to je bio Miroslav Kurak.

Tužilac je govorio i da su se braća Simović izjašnjavala da im je prećeno, o ugroženosti porodica, zbog čega ne mogu da svedoče.

Krucijalni svedoci i dokazi su, rečeno je u sudnici, da je Kurak pucao u Ćuruviju i da je Romić pomagao.

"Nema govora da je isto lice koje je pucalo u Slavka udarilo Prpu", rekao je Mandić ukazujući da je Branka Prpa, koja je bila uz Ćuruviju kada je ubijen, u jednom svedočenju govorila o dva napadača.

Zatim je zatražio od Apelacionog suda da se „ovi dokazi izvedu i da se otvori pretres".

Mandić je osporio i prvostepenu odluku suda da za ubistvo Ćuruvije nije kriva organizovana kriminalna grupa. Ocenio je neodgovarajućim označavanje ubistva Ćuruvije kao „ubistva iz niskih pobuda".

"Dosta dokaza je u prilog tome da se radi o organizovanoj kriminalnoj grupi. Lišenje života lica iz javnog i političkog života došlo je iz vrha vlasti. Vidi se jedan modus operandi", ukazao je Mandić i pomenuo ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića.

Iz izvedenih dokaza, rekao je, nesporno se utvrđuje da je reč o organizovanoj kriminalnoj grupi.

"Iskazi brojnih svedoka pokazuju da je Ćuruvija bio najistaknutija tačka otpora protiv državne vlasti", rekao je. 

Tužilaštvo je, žaleći se na presudu, tražilo više zatvorske kazne od onih koje je sud dosudio – po 20 godina Romiću i Kuraku, i po 30 godina Milanu Radonjiću i Radomiru Markoviću.
 
Ćuruvija praćen po usmenoj naredbi

Prethodno danas, prvostepenu presudu petočlanom veću Aplelacionog suda referisala je sudija izvestilac. Ovo je druga po redu presuda pred Apelacionim sudom za ubistvo Ćuruvije, nakon što je prvu ovaj sud ukinuo. I ovog puta sud odlučuje po žalbama tužilaštva i okrivljenih.

Kao važan dokaz u prvostepenoj presudi navedeni su podaci sa baznih stanica koji su pokazali da su četvorica optuženih tih dana bili u čestom kontaktu, a da su se najviše puta čuli na dan kada je Ćuruvija ubijen.

Navedeno je da je Slavko Ćuruvija od 1994. predmet interesovanja službe Državne bezbednosti, a od 1998. godine je primenjivana mera tajne kontrole telefonskih razgovora i praćenja, kada je na čelu beogradskog sektora DB-a bio Momir Radosavljević. Ova mera obustavljena je u februaru 1999. godine.

Radonjić je, po stupanju na dužnost, u jednom momentu dao usmeni nalog za tajno praćenje Ćuruvije, koji je obustavljen neposredno pred ubistvo.

Sud je dao veru svedoku Stevanu Nikčeviću, zameniku Milana Radonjića, koji je rekao da Radonjić nije poštovao sistem subordinacije i da nije davao naloge operativcima po redosledu po kome je trebalo i da je izdavao usmene naloge koji su bili obavezujući za one koji ih prime. Ovaj svedok je naveo da je presedan to što je Radonjić tražio da bude izveštavan iz minuta u minut o praćenju Ćuruvije.

Postupak se nastavlja sutra od 10.30, kada će žalbu na prvostepenu presudu iznositi branilac Radomira Markovića. Marković danas se nije našao u sudnici Apelacionog suda zbog zdravstvenih razloga, a njegov branilac je rekao da on ima želju da ovaj postupak prati ukoliko to bude izvodljivo.

Petočlano veće Apleacionog suda koje odlučuje po žalbama čine: predsednica Nada Hadži Perić, sudija izvestilac Vesna Petrović, kao i sudije Dragan Ćesarević, Marko Jocić i Dušanka Đorđević. Sudija izvestilac refersiala je dokaze iz prvostepene presude.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike