Serijal „Novosti“ sprečio da podvig Diane Budisavljević padne u zaborav

UMESTO kratkog zapisa na marginama istorije Drugog svetskog rata, ime Diane Budisavljević konačno dospeva tamo gde joj je bilo mesto. O njenom poduhvatu – spasavanju oko 12.000 dece iz ustaških logora – sada govori čitav Balkan. Priča je ovekovečena i u filmu „Dnevnik Diane Budisavljević“, koji će srpsku premijeru imati u ponedeljak na festivalu „Slobodna zona“.Nemala zasluga za skidanje decenijskih naslaga prašine sa priče o verovatno najvećoj humanitarnoj misiji u Drugom svetskom ratu pripada „Novostima“. Naš list je još 1988. pisao o Diani, a 2010. je objavio serijal tekstova o njenom podvigu, za koji su u to vreme znali samo istoričari, neki preživeli logoraši i naslednici heroine. Upravo se jedan od njenih naslednika Leonardo Rašica u to vreme javio „Novostima“ iz Brazila, sa željom da što više ljudi sazna o Dianinom podvigu i da spreči da zaborav sahrani njeno delo, ali i zločin kojem se suprotstavila.PROČITAJTE JOŠ: POTRESNO SVEDOČENjE „DIANINOG DETETA“ O NDH: Sa osam godina završila u kući ustaše, ubili joj 86 rođaka, još traži brata Iku Decenijama je prećutkivana zbog politike i nemara. Njen podvig nije se, posle oslobođenja, uklapao u zvaničnu politiku – dolazila je iz bogate porodice, nije bila deo Komunističke partije, delovala je na sopstvenu ruku, a da bi spasavala decu sarađivala je i sa Stepincem i sa Nemcima. Bio je „sumnjiv“ i njen muž Julije, Srbin koji je čitav rat proveo u Zagrebu. Ni posle kraha komunizma okolnosti joj nisu išle naruku. Posebno u Hrvatskoj, jer bi svako podsećanje na njenu humanost značilo i prizivanje u sećanje jezive mašinerije smrti NDH. Činilo se da je decenijama svima odgovaralo da se o Diani Budisavljević jednostavno – ćuti.Verovatno najdragoceniji dokument koji omogućava da se Dianina akcija rekonstruiše, dnevnik koji je ona vodila tokom Drugog svetskog rata, sačuvan je zahvaljujući njenoj unuci Silbiji Sabo. Ona je objavila „Dnevnik Diane Budisavljević“, ali i taj neprocenjivi istorijski izvor štampan je tek u 700 primeraka. U to vreme, naši novinari uspeli su da dođu do jedinog primerka koji je postojao u Beogradu.“Novosti“ su Dianu vratili u žižu i uspele da se izbore da joj pripadne makar deo priznanja koja je svojim podvigom zaslužila. Posle našeg serijala, tadašnji predsednik Tomislav Nikolić dodelio je, posthumno, Diani Budisavljević Zlatnu medalju za hrabrost „Miloš Obilić“, a SPC ju je odlikovala Ordenom carice Milice. Grad Beograd, na inicijativu „Novosti“, po Diani je nazvalo ulicu na Dedinju. I njen rodni Inzbruk, posle pisanja našeg lista, a na inicijativu Pravoslavne omladine u tom gradu, dodelio je orden heroini koja je prkosila genocidnoj politici NDH. Diana sa ćerkamaPROČITAJTE JOŠ: Autorka filma o Diani Budisavljević: Da smo razrešili istinu, možda se danas ne bi čulo „za dom spremni“Ostoja Guskić (desno), jedan od mališana koje je Diana spasila, sa njenim praunukom Leonardom Rašicom Foto M. AnđelaKARTOTEKU UZELA OZNADIANA je, za svu decu koju je izvela iz ustaških logora i našla dom u hrvatskim porodicama, pedantno vodila kartoteku, u kojoj je beležila pravi identitet i poreklo mališana, kako bi posle rata oni mogli da se vrate roditeljima ili rodbini. Njenu dokumentaciju, međutim, 1947. godine preuzela je OZNA, tako da veliki broj spasene dece nije nikada saznao svoje pravo poreklo. Posle toga Diana je, prema svedočanstvu njenih naslednika, postala ćutljiva i povučena. Nikad nije govorila o onome čemu je svedočila u NDH.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike