Robota hirurga izabralo bi pola Evrope, Srbi najskeptičniji

Više od polovine Evropljana pristalo bi da ih operiše robot umesto hirurga i da ih lekar opšte prakse leči putem veb kamere, a najskeptičniji prema ‘’dr robotu’’su Srbi i Nemci, zaključak je Zdravstvenog izveštaja farmaceutske kompanije Štada, u okviru koje posluje kompanija Hemofram, a koji je danas predstavljen na međunarodnoj konferenciji u Berilinu. Najnovija studija kompanije Štada, sprovedena u devet evropskih zemalja u okviru projekta Budućnost zdravlja, pokazala je da bi se 56 odsto Evropljana podrvrglo hirurškim intervencijama koje bi izveo robot- u Italiji bi čak 66 odsto građana otišlo ‘’pod nož’’ robotu, u Srbiji 45 odsto, a u Nemačkoj 49 ispitanika.PROČITAJTE JOŠ – Robot Sofija: Volela bih da živim u Beogradu (FOTO) Prema istraživanju, 54 odsto građana Evrope spremni su da odlazak u ordinaciju zamene lečenjem preko veb kamere u čemu prednjače Rusi – 70 odsto njih pristalo da ih doktor pregleda i leči veb kamerom, za razliku od većine(63 odsto) Belgijanaca koji prednost daju konsultacijama sa lekarom ‘’lice u lice’’. Studija pokazuje i da 53 odsto Evropljana veruje da ćemo zahvaljujući naučnom napretku u buducćnosti mocći da izlečimo brojne bolesti.PROČITAJTE JOŠ – Italijani oduševljeni, a u Škotskoj robot dobio „otkaz“ (FOTO/ VIDEO) Kada je u pitanju prihvatanje modernih oblika lečenja čak 81 odsto učesnika u istraživanju bi se na predlog svog lekara podvrglo genetskom testiranju, a najviše ih je u Poljskoj gde bi se 88 odsto uradilo takav test. Istovremeno, Evropljani su pokazali nizak stepen znanja o genetskom testiranju, a samo 24 odsto Evropljana zna šta se može otkriti takvim analizama. Pema straživanju, u kojem je učestvovalo 18. 000 ispitanika, oko 21 odsto ispitanika ne bi bilo spremno na ugradnju implanta koji je biosensor jer su zabrinuti za obradu ličnih podataka.. U Nemačkoj su među najsumnjičivijima gde se negativno izajasnilo čak 71 odsto anketiranih. Generalni direktor Štada Arzneimittel AG Peter Goldšmit istakao je cilj petog zdravstvenog izveštaja te društveno odgovorne kompanije da sugeriše vladama i zdravstvenim institucijama u devet evropskih zemalja koje oblasti zdravstva i zdravstvene usluge treba unaprediti i u kojim sferama dodatno edukovati pacijente. Goldšmit je izrazio uverenje i da će peti godišnji Zdravstvenog izveštaj za 2019, koji jeprvi put, osim u Nemačkoj, proširen na još osam evropskih zemalja, doprineti boljem razumevanju trendova i percepcija o javnom zdravlju u korist pacijenata i zdravstvenih radnika u budućnosti. ‘’Duboko verujem da će nove tehnologije omogućiti nebrojene mogućnosti za unapređenje zdravstvene zaštite. Ali,pored toga, postoje različiti drugi činioci kojić imati neposredan uticaj na naše zdravlje u budućnosti: sveopšte povećanje oboljenja, posebno mentalnih, iskorak ka zdravijoj, vegetarijanskoj ili veganskoj ishrani, personalizovana zdravstvena zaštita, i još mnogo toga’’, rekao je Goldšmit. Primetio je da se značajan broj ispitanika strahuje da bi narušavanje životne sredine I društveni problem mogli da pogoršaju kvalitet zdravstvene zaštite usled digitalizacije. ‘’Mi se moramo pozabaviti njihovim zabrinutošću i obezbediti im neophodne informacije. Apelujem na sve aktere u zdravstvenom sektoru da pomognu u širenju znanja o javnom zdravlju’’, poručio je Goldšmit. Istraživanje je u ime kompanije STADA Arzneimittel AG sproveo institut za istraživanje tržišta Kantar Health u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Rusiji, Srbiji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu među ispitanicima starosti između 18 i 99 godina.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike