Najbrže vesti u Srbiji

Reljina slava kao Ivkova

– SREĆNA slava – pozdravljali su gosti prethodna tri dana domaćina Relju Rosića, a on bi im uzvraćao sa: „Čestito ti mesto!“ A mesto je selo Rutoši, negde na pola puta između Kokinog Broda i Pribojske Banje, kuća Rosića, odmah ispod planinskog vrha Oštrika. Za Mratindan (slava Svetog Stefana Dečanskog) ovaj dom svake godine širom otvorenih vrata i dočeka više od stotinu ljudi, a slavi se tri, ponekad i četiri dana. U ovom kraju se ne govori o nadaleko čuvenoj, filmskoj – Ivkovoj slavi, ovde se tokom cele godine prepričava Reljina slava, o tome koliko se popilo i pojelo, ko je najbolje zapevao, ko je zajutrio, ko se dobro napio… Prvi gosti stižu ranom zorom, pa Rosići na nogama u vreme slave moraju da budu već od pet ujutru kako bi sve dočekala bogata slavska trpeza. U prvoj sofri obično su komšije sa kojima se i lomi slavski kolač – Bjelići, Jelići, Ćirkovići, Zakovići, Topalovići, Mijovići, Baragići, Mandići… Potom dolaze Reljine kolege iz „Limskih hidroelektrana“, rodbina, prijatelji – Veričini rođaci, ćerka Bojana i zet Ivan iz Čačka, sin Krsto i snaja Ivana, i Reljini omiljeni gosti – unučići (ima ih četvoro). Slavi se u slavskoj sali, koja može da primi do 30 ljudi, pa se zato gosti smenjuju kao na traci. Jedni završavaju sa gozbom, drugima se odmah postavlja. Relja je zadužen da služi piće i ribu (kada slava pada u sredu ili petak). Verica i najstariji im sin Ranko poslužuju sve ostalo – od kafe, predjela, preko sarme i pasulja, domaće sardine… do sitnih kolača i torti. – Jedva postižemo. Dovoljno je da dočekamo i ispratimo goste, pa da padnemo s nogu – ispričala nam je Verica. – Ove godine će sva tri dana biti posna trpeza. Ranije smo drugi dan spremali mrsno, pa praktično smo spremali dve slave. Prvi dan smo služili ribu, oko 20 do 30 kilograma gotove ribe, a drugi dan smo pekli prase i jagnje. Treći dan zovemo „prijateljski dan“, jer tada i mi možemo da sednemo sa gostima, da popričamo, da se i mi poslužimo.OBIČAJI Bez „ukrštanja“ nema slave Mnogi gosti za Reljinu slavu u svojim firmama uzimaju slobodne dane. Znaju da će se dobro zapiti, pojedini će i osvanuti, uz pesmu, vino i rakiju. Za tri dana se kod Relje popije i desetak gajbi piva. – Mi smo komšije, naša kuća je 400 metara od Reljine, i mi smo u stalnoj zvanici – rekao nam je grlati Milinko Bjelić, koji svake godine započne pesmu, od koje se ore sva okolna brda. – Relja je poznati domaćin u ovom kraju. Često osvanemo kod njega, a dogodovštine sa slave se prepričavaju dugo posle. MNOGO NEŽENjA SVI Rosići u Rutošima slave Mratindan. Nekada je ovde bilo više od deset kuća u kojima su se gosti dočekivali. Mnogi su se odselili u Priboj, pa ih je s godinama sve manje. Rutošani se žale kako imaju puno neženja, jer retko koja devojka hoće da dođe u selo, pa i u ovako veliko i bogato domaćinstvo, kakvo je Reljino.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike