PRIČE IZ VOJVODINE: Slama kaže ono što reči ne mogu

NA severu Bačke o slami se govori sa takvim pijetetom da suva stabljika žita može slobodno da se piše velikim slovom. Ne samo da ima posebno mesto u seoskim domaćinstvima već je i kičica samoukih umetnica – slamarki, koje od nje prave istinska umetnička remek-dela i razne upotrebne predmete. Nisu pre više od dva veka seoske žene, mahom Bunjevke, imale kako da manifestuju svoj raskošni talenat. Nije bilo boje i drugih materijala, a konac za vez bio je privilegija imućnijih. Ali su imale rodnu zemlju, a na njoj žito koje ih je sve hranilo. Tako su, dok su čuvale guske na strništima, počele da pletu onim što su imale napretek – slamom koja je ostala posle risa, kako ovdašnji Bunjevci zovu žetvu. Slamu, sa koje su skinule ostatke zemlje i koji korenčić, potapale su u vodu sve dok ne bi omekšala toliko da može da se razdvoji “meso” od omotača. Tako su nastale trakice, koje su one tada presovale i oblikovale prstima. Spretnošću koja ostavlja bez daha, pravile su ukrase za kosu, broševe, venčiće, ukrašavale svoje domove… Devojke su u vreme zrenja plele prstenje od slame, ili perlice od nekoliko klasova, da bi darivale i obradovale drage osobe. Posebno je bilo veselo uoči žetvenih svečanosti, koje su se tada održavale na salašima, kada bi one isplele venac kojim su kitile šešir prvog risara. Za sve ostale plele su perlice s klasovima i trudile se da oni budu što lepši. Malo pomalo, pored upotrebnih, nastajali su i umetnički premeti. Prekretnica u ovoj vrsti umetnosti desila se 1911. godine, kada je sveštenik Blaško Rajić u subotičkoj Crkvi Svetog Roka priredio prvu Dužijancu, kao narodnu i crkvenu liturgijsku svečanost. Za tu veliku i veoma važnu svečanost ispleten je veliki venac od žita, okićen ružicama. To je polako postajalo tradicija, a onda je umesto venca od žita ispletena kruna, koja je iz godine u godinu postajala sve lepša i raskošnija… Pročitajte još – VOJVOĐANSKE PRIČE: Namiguša u kamenu Ali žene nisu čekale avgust da bi svoje umeće predstavile na Dužijanci, već su tokom cele godine stvarale. Njihov rad nije ostao neprimećen i u okviru Hrvatskog kulturno-prosvetnog društva “Matija Gubec” u Tavankutu 1961. godine počeo je rad žena slikara – naivnih umetnica nazvanih “slamarke”. Godinu dana kasnije, nastala je prva slika od slame “Rit”, koju je izradila Ana Milodanović. Pročitajte još – VOJVOĐANSKE PRIČE: Pop tvorac čuvenog hitaLikovni kritičari dočekali su je rečima hvale i tako dali krila i ostalim samoukim umetnicama – sestrama Ani, Đuli i Tezi Milodanović iz Žednika, pa Kati Rogić, Mari Ivković Ivandekić, Matiji Dulić i Ruški Poljaković iz Đurđina, Margi Stipić, Anici Balažević, Ani Crnković i Mariji Vojnić iz Tavankuta, Tezi Vilov s Bikova i Ruži Sarić, Jozefini Skenderović i Emini Sarić iz Subotice i mnogim drugima. Na njihovim slikama bilo je sve ono što ih okružuje – salaši, đermovi, njive, toranj Gradske kuće…U radionici u Tavankutu,foto J.L. Kako je bilo nekada, tako je i danas. U Subotici i okolini ima nekoliko sekcija i udruženja slamarki, a pored prestonice Tavankuta, vredne i kreativne žene stvaraju i u Đurđinu, Bajmoku, Čantaviru.Salaš na zidu Kate Gruber,foto J.L. – Da bi napravila dobru sliku od slame, slamarka najpre mora da zna lepo da crta da bi izradila ono što želi da prikaže. Kada grafitnom olovkom nacrtam motiv, onda se na nju lepi slama, koja je prethodno omekšana i raspeglana – objašnjava nam Kata Gruber, pokazujući slike i minijature od slame, kojima se može ukrasiti gotovo sve. – Na slikama se ne koristi boja, već se senči različitim vrstama pšenice. Od nekih ostaje svetlija, a od nekih tamnija slama. Skalpelom se seku tanke niti koje se lepe na sliku. Zbog svoje specifičnosti, slike su trodimenzionalne.Novogodišnja jelka okićena ukrasima od slame i kugle ukrašene slamom,foto J.L. Slamarke kažu da je za “slikanje” najbolja slama od domaće pšenice, zvane bankut, koja lako poleže. Naravno, može se koristiti i slama novijih vrsta, kao i slama od ječma ili zobi, upravo radi postizanja nijansi. Gornji članak, prvi ispod vlata, najtanji je deo slamke i služi za pletenje. Plesti se može sa dve pa do 15 slamki, zavisi od toga šta se želi. Drugi članak ispod vlata može da se koristi i kao pletivo, ali i za “slikanje”.Salaš na slici i u sećanju,foto J.L. Umetničkog dela nema bez slame, ali ni bez strpljenja, uverene su ove talentovane i vredne žene. – Zaboravili ste najvažniji činilac – ljubav prema umetnosti i kraju u kome ste rođeni i proveli najlepše dane. Slike od slame sam počela da izrađujem da bih svom sinu predstavila lepote salaša gde sam odrasla, kao i poslove koje su obavljali moji roditelji da bi nas othranili. Ono što ne umeju reči, kaže slama – dodaje Kata. Jelena Bedalov izrađuje ukrase,foto J.L. – Za jednu veću sliku potrebno je oko pola godine predanog rada. Često ogrube prsti, nekad čak znaju i da zabole, ali to sve iščezne pred lepotom završenog umetničkog dela. Žao mi je što mlade žene sada nemaju vremena, a ni strpljenja da se posvete ovoj umetnosti koja ne samo da oplemenjuje dušu već nas vraća korenima… Salaš sa đermom,foto J.L. SINAGOGA POVODOM završetka radova na rekonstrukciji Sinagoge u Subotici, slamarke iz Udruženja “Lusa” napravile su ovaj secesijski biser od slame. Veličina slike je 80 puta 50 centimetara, a vredne slamarke su je radile nekoliko meseci.Sinagoga TIJARA NA POKLON PAPI POZNATA je i priča o tijari, koju su Tavakućanke poklonile papi Pavlu šestom, kada su išle na hodočašće. Međutim, kada je reditelj Branko Ištvančić, za potrebe svog dokumentarnog filma “Od zrna do slike”, želeo da snimi tu tijaru, u Muzeju u Vatikanu nisu mogli da nađu tavankutsku krunu. Dugim istraživanjem se došlo do saznanja da je greškom, tijara od slame otišla u deo muzeja u kome su se nalazili predmeti iz Azije. Greška je ispravljena i tijara je vraćena tamo gde pripada.Dužijanca ne može bez venca za mladoženju,foto J.L. FILM U MONTREALU DUGOMETRAŽNI dokumentarni film Branka Ištvančića “Od zrna do slike”, koprodukcija Srbije i Hrvatske, koji predstavlja umetnost slamarki, prikazan je na Festivalu u Montrealu i to u glavnoj takmičarskoj selekciji.Čobanin kao motiv,foto J.L.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike