Portreti koji zadiru u dušu „časnih i čestitih” Vlasotinčana krase čuvenu Giginu kuću

SLIKAR i grafičar Miodrag Nagorni (1932-2016) bio je jedan od najplodnijih umetnika druge polovine prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji, a rodnom Vlasotincu je poklonio 108 portreta „časnih i čestitih sugrađana“, koje je naslikao kako bi ih otrgao od zaborava. Oni oplemenjuju čuvenu Giginu kuću, jedan od najlepših objekata u Vlasotincu, sagrađenog 1850. godine, u kome je sada sedište ovdašnje biblioteke. Koliko je Nagorni voleo svoje Vlasotince, govori i to što je ovom mestu poklonio i veoma vrednu zbirku stare srpske grafike, a Vlasotinčani nameravaju da mu se oduže tako što će jednu svoju ulicu nazvati njegovim imenom. Pročitajte još: Zašto je Vlasotince, bar po nečemu, bez premca u Srbiji Portreti umetnika, koji je za života imao više od 80 samostalnih i čak 1.400 kolektivnih izložbi, kao da su udahnuli život reprezentativnoj varoškoj kući u centru Vlasotinca, a svaki Vlasotinčanin koji se našao na njegovim slikama, kako je govorio Nagorni, po nečemu je poznat i priznat. Mnogi od njih su se školovali u inostranstvu i bili uspešni u onome čime su se bavili. Tako se u centralnoj prostoriji sprata Gigine kuće „druže“ univerzitetski profesori, od kojih su pojedini imali i po dva doktorata, generali, diplomate, advokati i pravnici, književnici, vojnici, glumci, trgovci, ali i poznati majstori: krojači, abadžije, sajdžije… Tu je i portret Ljiljane Pavić, koja sa suprugom Sinišom, u njegovim serijama, često prenosi život Vlasotinca na televizijske ekrane, kao i portret Vlasotinčanina koji je Paviću bio inspiracija za lik Šurde iz serije „Vruć vetar“. NAGORNI je slikao i javnosti potpuno nepoznate ljude, a birao ih jer su mu jednostavno bili dragi. Među njima su i svi slikarevi bliži srodnici, a tu su i autoportreti. Pre nego što su „stigli“ u biblioteku, krasili su zidove umetnikovog stana. – Bio sam obuzet tim portretima toliko da nisam stizao ni na Vlasinu da odem, da se okupam. Nastajali su dugi niz godina. Želeo sam da slikajući uljem na platnu tim ljudima podarim život koji samo umetnost može da pruži. Po nečemu sam ih izdvajao od drugih i smatrao da treba da traju bar na mojim slikama, a svaki od portreta ima i svoju priču o nastajanju, kao što ima i onih Vlasotinčana koje sam želeo, ali ih nisam naslikao – govorio je Nagorni koji je bio redovni profesor na Likovnoj akademiji u Novom Sadu.Srboljub Takić, direktor biblioteke Foto I. Mitić On je ovim legatom, po sopstvenim rečima, Vlasotincu darivao svoje srce i dušu. – Malo je reći da je profesor Nagorni voleo svoje Vlasotince. Bio je opčinjen ovim mestom koje mu je bilo inspiracija i osnova za sve stvaralačke uzlete. Bez obzira na veliki broj prestižnih domaćih i međunarodnih priznanja, za Vlasotinčane on je ostao Miša – blagi čovek, jednostavan i blizak svakome – priča Srboljub Takić, direktor vlasotinačke biblioteke. TAKIĆ je prva osoba koja je saznala za slikarevu odluku da svoju zaostavštinu pokloni varoši u kojoj se rodio. Bilo je to u njegovom stanu u Beogradu, pretrpanom papirima, knjigama, crtežima, slikama i suvenirima. – Rekao mi je da se mnoge ustanove interesuju za njegove slike i grafike i da je nekima od njih i dao ponešto, ali da će najveći deo svog stvaralaštva darovati zavičaju. Naravno da sam lobirao za svoju ustanovu, a imali smo sreće da je zbirka portreta „Moji Vlasotinčani“ dospela u tada tek renoviranu Giginu kuću – ističe Takić. Radovao se i Nagorni, koji je tom prilikom rekao da je oduvek želeo da se njegove slike i grafike vrate tamo gde su i nastajale – „tamo gde se rađala moja umetnost“. Vlasotinčani se trude da neguju sećanje na svog poznatog sugrađanina. Nedavno su objavili knjigu „Miodrag Nagorni – Moji Vlasotinčani“ o stvaralaštvu umetnika koji je za šest decenija, prema mišljenju mnogih likovnih kritičara, ostavio dubok trag i postao deo srpske kulture. Renovirana Gigina kuća, sedište vlasotinačke biblioteke Foto I. Mitić ANEGDOTE UMETNIKA NASTAJANjE portreta govori i o naravima Vlasotinčana. Jedan od njih nije pristajao da bude portretisan ljut zbog toga što je Nagorni već slikao osobu sa kojom on nije bio u dobrim odnosima. Neki su pitali koliko treba da plate, a jedan poznati kockar je hteo sliku da proda. Žena koja je želela svoj portret odbila je slikarevu ponudu jer tada nije bila doterana, a Nagorni je ispričao i to da portret svog ujaka Ljube nikada nije uradio zbog zabrane njegove supruge Milunke. Ujna je verovala da ko se naslika, taj brzo umire.Autoportret SPOMENIK KULTURE GIGINA kuća je pod zaštitom države kao spomenik kulture od velikog značaja. Stara je skoro 170 godina i bila je dom bogatog vlasotinačkog trgovca Stojana Stojilkovića, jednog od organizatora i borca za oslobođenje od Turaka. Kuća je ime dobila po nadimku njegovog naslednika. Sedište je biblioteke od 1984. godine kada su završeni obimni konzervatorski radovi. Ponovo je potpuno obnovljena nakon što je stradala u požaru 2008. godine. Tokom tog procesa očuvan je njen autentični izgled, a podrum je pretvoren u prostor namenjen raznovrsnim događajima iz kulture.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike