„Pesmarica“ čuva romski identitet

ROMSKA zajednica u Nišu i na jugu Srbije poznata je po bogatoj muzičkoj kulturi, ali je ona u opasnosti od zaborava jer nema tekstualnih, notnih i audio tragova. Naslednik poznate muzičke porodice Iva Barčić, student Muzičke akademije na Fakultetu umetnosti u Nišu, rešio je da stare pesme ne samo zapiše već i da ih prevede na notni jezik. Izdavač je JUROM centar iz Niša, čiji direktor Osman Balić kaže da ova „Pesmarica“ ima veliki značaj za očuvanje romskog identiteta. Učesnici u ovom poduhvatu kažu da su Romi svoju istoriju, tradiciju i kulturu prenosili putem pesme, ali i da upravo zbog toga ima malo pisanih dokumenata. – Svaki štampani zapis na ovu temu je pravo bogatstvo. Kada sam hteo da se pozabavim muzičkom zaostavštinom mog naroda, uvideo sam da nemam odakle da izučavam jer nijedna pesma nije zapisana, a polako su odlazili stari Romi koji su ih znali – kaže Iva Barčić. Nekoliko godina je radio na prikupljanju i zapisivanju pesama. – Ova „Pesmarica“ je osnova koju muzičari mogu nadograđivati. Želja mi je da simfonijski orkestar izvodi neke od ovih melodija – kaže Barčić, koji nije mogao da uđe u trag autorima pesama ali za neke od njih, kao što su „Gori lampa“ ili „Nišava voda“, jedino zna kada su nastale. – Prva je nastala u logoru Crveni krst tokom Drugog svetskog rata, a druga 1948. godine nakon katastrofalne poplave – navodi autor ove zbirke. PROČITAJTE I: Bajka o κralju romske muzike Osman Balić, direktor JUROM centra kaže da zaboravljanjem izvorne kulture Roma suočićemo se sa gubljenjem muzičkog indetiteta niških Roma koji je prepoznatljiv u muzičkom svetu i van granica naše zemlje.TAMBURAŠI Poznati su duvački orkestri sa juga Srbije, ali je malo poznato da su imali tamburaške orkestre. Stari niški Romi tvrde da su po kvalitetu i čuvenju ravni vojvođanskim. Muzičari su nastupali uvek elegantno odeveni u tamna večernja odela sa belim košuljama i obaveznom kravatom. – Muzički zanat kod Roma je u nestajanju, jer se okreću drugim zanimanjima da bi prehranili porodice. Očuvanje kulturne tradicije Roma u Nišu dolazi u fazu kada se zaboravljaju običaji, muzika kao stil života i vrlo stare i običajne pesme niških Roma u vreme praznika i svetkovina. Zato se i javila ideja za formiranje novog kulturnog centra Roma, što je i predviđeno Akcionim planom za razvoj romske zajednice u Nišu – ističe Balić. MUZIKA U NIŠU POČELA KRAJEM 19. VEKA Prema istorijskim izvorima, u Nišu se krajem 19. veka pominje Ajruš, poznati muzičar (mehter). Uoči Drugog svetskog rata pominju se dve devojke, sestre Fevzija i Refija Jašarević. Fevzija je svirala violinu i pevala, a Refija je izvrsno svirala klavir. Najpoznatiji romski orkestri u ovom periodu bili su: Mecita Memedovića, Rašita Kurtića, Sinana Asanovića, Deme Osmanovića, Cocita Osmanovića, Alima Alimovića i drugi. Vođe orkestara – kapelnici, bili su uglavnom violinisti. Vrlo talentovan violinista toga perioda bio je i Vasip Osmanović. Posleratnoj generaciji romskih muzičara pripada Eštref Kurtić, violinista i diplomirani mašinski inženjer. ŠABAN Legendarni romski pevač novije generacije je Šaban Bajramović, kompozitor, pevač i gitarista iz Čair-male. Napisao je veliki broj romskih pesama od kojih su mnoge ostale večno da žive.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike