PČELE OBAVE VEĆINU POSLA: Kako u Italiji gaje “crveno zlato” koje je kod nas papreno skupo

Usred toskanskih vinograda, najveća hidroponska farma u južnoj Evropi želi da vrati boje italijanskom paradajzu otrovanom skandalima mafijaške infiltracije, zagađenja i eksploatisane radne snage.Pročitajte još: Paradajz od 50 do 190 dinaraSfera Agrikola, koju je 2015. pokrenuo Luiđi Galimberti, uzgaja biljke bez pesticida u ekološkim plastenicima i omogućava pčelama da rade većinu posla.Ta farma je jedan od odgovora na apele Ujedinjenih nacija o potrebi da se nađu načini kako da se nahrani stalno rastuće stanovništvo sveta.Galimberti uverava da njegova farma proizvodi jedan kilogram paradajza ili salate sa utroškom samo dva litra vode, dok se za uzgajanje u polju troši čak 75 litara po kilogramu roda.Pročitajte još: Poljoprivrednik iz Ćuprije proizveo 128 sorti paradajzaUz to, 90 odsto od ta dva litra vode potiče iz sakupljanja kišnice.Farma se oslanja na biološku kontrolu, prirodne organizme za borbu protiv insekata i bolesti.“Pčele koristimo za oplodnju cveća i puštamo niz insekata-grabljivaca da se boru protiv insekata koji ugrožavaju plod“, rekao je Galimberti za AFP i dodao da je to ojačalo i širi, lokalni ekosistem.Platformama sa solarnim pogonom, radnici farme se kreću napred-nazad između biljaka, lagano podižući gornje grane da bi ih pričvrstili kako bi pomogli da paradajz sazri.Malo dalje, mini-salate koje rastu na polistirenskim pločama koje lebde nad ogromnim „umivaonicima“, svetlucaju pod podnevnim suncem. Ispod dasaka njihovi dugi beli koreni uranjaju direktno u hranljivi i oksigenizovani rastvor.U budućnosti se farma, koja ove godine planira udvostručiti promet na 10 miliona evra (posle pet miliona evra u 2018. godini), nada da će proširiti asortiman proizvodnje: kupus, spanać, tikvice, paprike, plavi patlidžani…Investitori i banke dali su 20 miliona evra za kupovinu i postavljanje 13 hektara plastenika gde radi 230 ljudi i proizvodi tokom cele godine.Ugled italijanskog paradajza, posebno konzerviranog, pokvario se poslednjih godina, delom i zbog obelodanjivanja katastrofalnih uslova rada hiljada stranaca na poljima na jugu zemlje.To su mahom Afrikanci smešteni u oskudnim naseljima, koji za mizernu nadnicu lome leđa da bi pokupili „crveno zlato“, namenjeno policama supermarketa širom sveta. Skandali sa zagađenjem u nekim regionima, poput Kampanje (oko Napulja), ali i mafijaška infiltracija u prehrambenu industriju – godišnji promet procenjen na 24,5 milijardi evra po poslednjem izveštaju agencije udruženja poljopruvrednika Koldireti – dodatno su zamaglili sliku.Pored pristojnih radnih uslova za svoje zaposlene, Sfera Agrikola računa na povratak nekadašnje slave italijanskog paradajza s tri sorte koje su poljoprivrednici i distributeri zanemarili.“U poslednjih 50 godina, tržište se naglo razvijalo, ali samo pod uticajem distribucije i trgovine. Gajen je paradajz s ljuskom koja će duže izdržati na tezgama, da se plod ne bi raspadao kao zreo“, rekao je Galimberti.Zahvaljujući kockama kamene vune, sredstvu hidroponske proizvodnje koje oponaša tlo i podržava korenje, „biljka je zaštićena i možemo koristiti i starije i slabije sorte“, dodao je on.“Naš paradajz ima tanju ljusku, što znači da se mora odmah konzumirati“, rekao je on. „Ali ima bolji ukus!“.Galimberti planira da u narednih deset godina izgraditi 500 hektara hidroponskih staklenika, da bi postao vodeći u tom sektoru u čitavoj Evropi.Ali čak i u Italiji, on ima jake, iako veoma male konkurente, jer „skoro svako ima nekoga u porodici ko uzgaja paradajz, ili komšiju, ili bar bakicu u susedstvu“.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike