Ognjen taman krenuo da ostvaruje snove, a onda mu je život naneo TEŠKE UDARCE: Posle povrede i porodične drame ponovo grabi ka vrhu

KAO dečak je sanjao da bude uspešan košarkaš, nešto poput Dejana Bodiroge koji je ponikao tu u komšiluku, pa da završi medicinu i postane lekar, da bi Ognjen Varićak iz Banatskog Karađorđeva morao preko noći da iz temelja promeni životne planove i – odluči se za neizvestan put u Ameriku. Pročitajte još: Ana je među 10 najboljih embriologa na svetu, ostala je da pomogne Srbiji u presudnoj bici Sled dramatičnih životnih situacija, bolest oca, pa teška povreda kolena, koja ga je definitivno odvojila od sporta kome se ozbiljno posvetio, za tren srušile su snove ambicioznog mladića, koji je uz košarku želeo da studira medicinu i uspeo da položi prijemni ispit na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, ali ne i da upadne na budžet, što ga je opredelilo da, ne opterećujući skroman porodični budžet u tim nevoljama, pokuša da pronađe svoj put u ostvarenju američkog sna. ROĐEN i odrastao u Banatskom Karađorđevu, u tipično sportskoj i košarkaškoj porodici, Ognjen Varićak prve korake u sportu koji obožava načinio je uz majku Mirjanu, koja je svojevremeno bila odlična košarkašica, starijeg brata Vukašina, koji se takođe dokazao u igri pod obručima, i neizbežnog „karađorđevačkog Aleksandra Nikolića“ Mileta Plećaša, koji mu je kao i mnogim dečacima, bio prvi učitelj i trener. – Sa nepunih devet godina, putovao sam iz mog Banatskog Karađorđeva do 30 kilometara udaljenog Zrenjanina, na treninge u Proleteru, dogurao sam i do reprezentacije Srbije uzrasta do 16 godina. Uz košarku i mnogobrojna odricanja, uspeo sam da budem vukovac i „đak generacije“ u Osnovnoj školi „Nikola Tesla“ u Banatskom Karađorđevu – priča Ognjen. KAO srednjoškolac, dok je pohađao zrenjaninsku Gimnaziju, živeo je u učeničkom domu u Zrenjaninu, samo da bi mogao dva puta dnevno da trenira košarku i usavršava se u sportu kome je toliko bio privržen. Kad je pomislio da mu se ostvaruju svi snovi, naišli su teški trenuci, prelomni u životu. Prvo se razboleo otac Dušan, pa je doživeo tešku povredu kolena zbog koje je morao da prekine karijeru košarkaša, da bi posle svega bio razočaran što nije ušao na budžetsko studiranje medicine i pored uspešno položenog prijemnog ispita na novosadskom Medicinskom fakultetu. Svestan skromnog porodičnog imovnog stanja, dugo je razmišljao šta dalje. Rodila se ideja da svoje životne planove pokuša da ostvari na američkom tlu. – Engleski jezik mi nije bio problem, položio sam test koji je uslov za internacionalne studente i upisao sam Triniti Kristijan koledž u Čikagu. I, danas sam na trećoj godini smera Kineziologije i nauke o sportu, sa opredeljenjem za psihologiju i marketing u ovoj oblasti – objašnjava Ognjen. NAPOMINjE da mu studije idu odlično i da od prvog dana nije imao problema da se navikne na novi sistem, kulturu i sasvim drugačiju komunikaciju među ljudima. – Život u Americi totalno se razlikuje od našeg, nema druženja i vremenski ste uvek sputani, ogromne su kulturološke razlike i adaptacija na sve to je najbitniji faktor. Uspeo sam da uhvatim svoj ritam u Čikagu, metropolom sa bogatom istorijom i presrećan sam i zadovoljan zbog toga – kaže Ognjen Varićak. PORODIČNA KLINIKA Jedva čeka diplomu naredne godine i aktivno pravi planove vezane za poslovnu karijeru, a jedna od primarnih opcija je povratak u Srbiju i zajednički biznis sa starijim bratom Vukašinom, koji živi i završava studije u Novom Sadu. – Brat Vukašin i ja razrađujemo ideju o klinici za sport i rekreaciju. On je ostao u sportu, trenutno se bavi kineziterapijom u Novom Sadu, a i meni je sport životna preokupacija, pa se iskreno nadam da ćemo uspeti u realizaciji ambiciozne ideje – kaže Ognjen.

(Večernje novosti)

Napišite komentar